Ekonomija - Srbija

Kako poboljšati privredni ambijent

Ministar Mlađan Dinkić obećao olakšicu privrednicima kada je reč o Poreskoj upravi - od 1. januara uvodi se pojedinačna poreska prijava umesto desetine koliko ih je bilo, a od 30. juna obavezu da svi poreski obveznici predaju svoje poreske prijave isključivo elektronskim putem.

Privrednici su na skupu "Srbija se okreće ekonomiji - odgovorno zajedno do izlaska iz krize" rekli da očekuju dosta od Vlade ali su obećali da će i oni dati doprinos kako bi se privredni ambijent unapredio, odnosno kako bi se više ljudi zaposlilo.

Ono što privrednici posebno očekuju je pojednostavljivanje procedura i brže zapošljavanje a na neki način ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić im je obećao bar jednu olakšicu kada je reč o Poreskoj upravi. 

Dinkić kaže da će Ministarstvo finansija i privrede smanjiti drastično birokratiju u Poreskoj upravi.

"Od 1. januara uvodimo uplate na jedan uplatni račun, pojedinačnu poresku prijavu umesto desetine koliko ih je bilo, a od 30. juna obavezu da svi poreski obveznici od najmanjih do najvećih predaju svoje poreske prijave isključivo elektronskim putem, time ćemo pet miliona različtih obrazaca eliminisati iz procedure", objasnio je Dinkić.

Dinkić je rekao da nije realno da Srbija sada sklopi aranžman s MMF-om, jer Vlada ne može da prihvati zahtev za smanjenje penzija i plata u javnom sektoru. Srbija ne može da prihvati stav MMF-a da bi za dodatno smanjenje budžetskog deficita trebalo za 10 odsto smanjiti iznos plata u javnom sektoru iznad 40.000 dinara i penzija iznad 25.000 dinara, kaže Dinkić.

Srbija, kako je istakao Dinkić, nije spremna da to prihvati jer to ne bi dovelo da potrebnog smanjenja manjka u budžetu, a smanjilo bi domaću tražnju i usporilo privredni rast.

Dinkić je rekao da je plan Srbije da umesto toga napravi aranžman sa Svetskom bankom kojim bi ta finansijska institucija podržala sprovođenje strukturnih reformi i završtak restrukturiranja preduzeća.

"Garantujem da će restukturiranje preduzeća biti završeno u roku", istakao je Dinkić. Kako je ranije rečeno, rok za okončanje tog procesa u 179 preduzeća u restrukturiranju je 30. jun 2014. godine.

Ministar Dinkić je naglasio i da je važno da Vlada u dogovoru sa sindikatima i poslodavcima nađe pravi model Zakona o radu koji će omogućiti pad nezaposlenosti u Srbiji.

Cilj je da nezaposlenost bude ispod 20 odsto u narednim godinama, što neće biti lako i to mora biti praćeno reformom javnog sektora, poboljšanjem investicione klime i stvaranjem boljeg ambijenta za jačanje privrede, rekao je Dinkić.

Stalni predstavnik MMF-a u Srbiji Bogdan Lisovolik rekao je da je rebalans budžeta Srbije za 2013. godinu korak u dobrom pravcu, jer ograničava rashode, ali je istakao da je to nedovoljno da se izbegne rizik strukturnog fiskalnog deficita.

Lisovolik je ocenio da Srbija nije počela važne strukturne refome i precizirao da za sada ništa nija napravljeno u reformi penzijskog sistema i načina isplate zarada u javnom sektoru, kao ni u reformi tržišta rada.

"U ovom trenutku kod izmena Zakona o budžetskom sistemu napravljeni su dobri pomaci, kao i u planovima za bolju naplatu poreza", rekao je Lisovolik, ali je istakao da je problem Srbije bolja primena propisa.

Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer istakao je na skupu da početak pregovora o članstvu u Evropsku uniju šalje jasan signal da je Srbija na pravom putu i da je pouzdana demokratija sa stabilnim inistucijama, što će povećati poverenje domaćih i stranih investitora.

Dežer kaže da početak pregovora nije dovoljan i da je potrebno da ga prate strukturne reforme koje će omogućiti Srbiji da izađe iz krize kao snažna država.

Predsednik MK Grupe Miodrag Kostić ponudio je Vladi Srbije svoju pomoć u restruktuiranju društvenih preduzeća, a ministar Mlađan Dinkić mu je rekao da može da bira između fabrika FAP Priboj ili "14. oktobar" iz Kruševca.

Predsednik srpskog poslovnog kluba "Privrednik" rekao je da Srbija ima veliki neiskorišćeni potencijal u rudnom bogatstvu i u poljoprivredi.

"Srbija može da bude kao Švajcarska. S potencijalima Srbije mogu se jedino porediti sa potencijali koje Saudijska Arabija ima u nafti i Ukrajina u poljoprivrednom zemljištu", naveo je Kostić.