Ekonomija - Srbija

Koje zemlje EU imaju najveći standard, a koje su bile najsiromašnije u 2023?

Oni su objavili procenu bruto domaćeg proizvoda po stanovniku za 2023. godinu, ali korigovanu za cene u datim zemljama, odnosno po paritetu kupovnih snaga.

Luksemburžani su imali standard 140 odsto veći od proseka EU. Iza njih su Irci sa 112 odsto većom kupovnom moći od prosečne, koju recimo imaju Francuzi. Ove dve države odskaču od svih ostalih u EU.

Kako se navodi u napomenama Eurostata, obe zemlje su donekle posebni slučajevi i pokazatelj BDP po stanovniku možda i nije sasvim precizan pokazatelj ekonomske moći u tim slučajevima.

U slučaju Luksemburga, veliki broj stanovnika drugih zemalja radi u Luksemburgu i doprinosi njegovom BDP-u. S druge strane, oni ne ulaze u raspodelu tog BDP-a, što podiže BDP po stanovniku.

S druge strane, Irsku karakteriše to što je u joj prisutan veliki broj međunarodnih kompanija koje imaju veliku intelektualnu imovinu po osnovu koje ostvaruju ogromne prihode.

One doprinose BDP-u Irske, ali veliki deo dohotka na kraju se vraća vlasnicima tih kompanija u inostranstvu.

Ne računajući ove dve zemlje najveću kupovnu moć u 2023. imala je Holandija, za 30 odsto iznad proseka EU, a iza nje su bile Danska, Austrija, Belgija, Švedska i Nemačka koja je bila na 15 odsto proseka EU.

Na drugom kraju, najniži standard imali su Bugari sa 36 odsto nižim standardom od proseka EU. Iznad njih su Grci sa 33 odsto manjom kupovnom moći od proseka EU, zatim Letonija, Slovačka i Hrvatska i Mađarska koje su na 24 odsto ispod proseka.

Za Srbiju i uopšte zemlje van EU, Eurostat nije objavio podatke, ali u 2022. godini bili sma 44 odsto proseka ili sa 54 odsto manjom kupovnom moći od prosečne, kakvu imaju Francuzi.

Prema procenama portala Tradingeconomics, gledano u dolarima BDP Srbije po stanovniku po praitetu kupovne moći u 2023. godini iznosio je 21.200 dolara. To je za 1,6 odsto više nego u 2022. godini.

Istovremeno prosek EU je iznosio 46.200 dolara po stanovniku, a povećan je u odnosu na prethodnu godinu za samo 0,4 odsto. To znači da se Srbija nešto približila proseku kupovne moći EU, na oko 46 odsto.

Ako pogledamo unazad, od 2012. godine kupovna moć građana Srbije se približila proseku EU za svega šest procentnih poena-sa 40 na 46 odsto.

Od zemalja regiona, samo BiH i Albanija su se sporije približivali standardu EU, a to su istovremeno dve najsiromašnije zemlje u regionu koji se često označava kao Zapadni Balkan.

Crnogorci su sa početnih 40 odsto proseka, u 2022. došli do 50 odsto proseka EU, Hrvati od 62 odsto su stigli do 76 odsto prošle godine.

Značajnu konvergenciju ostvarila je Rumunija za poslednjih desetak godina. Sa 57 odsto proseka EU 2012. godine stigli su do 78 odsto proseka prošle godine i po snazi kupovne moći stanovništva preskočili Hrvatsku.

Bugarska, koja važi za najsiromašniju članicu EU, je sa 47 odsto proseka EU 2012. godine došla do sadašnjih 64 odsto.

Recimo u ovom periodu Grci su smanjili svoj standard u odnosu na EU. Sa 71 odsto proseka pali su na 67 odsto za ovih 11 godina. Zanimljivo je i da Nemci beleže pad standarda u odnosu na prosek EU u poslednjoj deceniji. Sa nekadašnjih 124 odsto, sada su na 115 odsto proseka.