Ekonomija - Srbija

Male tajne velikih nabavki

Vrednost javnih nabavki u Srbiji na godišnjem nivou iznosi oko pet milijardi evra, a velikim delom reč je o našem novcu koji kroz poreze predamo državi na upravljanje.

Zbog toga, ali i zbog mnogih drugih stvari postupak sprovođenja mora da bude zakonit i transparentan. Ipak, u mnogim slučajevima krše se „pravila igre“ i izigrava princip jednakosti ponuđača. Pobednik je često unapred poznat, a gubitnicima ostaje da uče iz grešaka i da se za sledeći put naoružaju znanjem stručnjaka.

Upravo zbog toga i u cilju zaštite interesa ponuđača, osnovano je u Kragujevcu Udruženje ponuđača Srbije, prvo takve vrste u našoj zemlji. Posao ovog udruženja, prema rečima predsednice Inicijativnog odbora Jagode Ratinac, biće da obezbedi zakonitost i javnost u postupku sprovođenja javnih nabavki kako bi svi ponuđači konkurisali pod istim uslovima.

Dosadašnja praksa, kako kaže Jagoda Ratinac, pokazala je da se problemi javljaju već na samom početku, čak i pre nego što ponuđači dobiju priliku da razmotre uslove tendera.

– Svaka javna nabavka mora da se oglasi u „Službenom glasniku”, što je normalno, ali nije normalno da „Službeni glasnik” bude objavljen, na primer, 15. februara, a da je sama objava datirana na 10. ili 11. istog meseca. Ponuđač, tako, gubi dragoceno vreme, a često se dešava da zbog niza drugih zavrzlama prođe i vreme za žalbu – objašnjava Ratinčeva u razgovoru za „Politiku“.

Sprovođenje javnih nabavki u Srbije prati niz nepravilnosti, kaže Ratinčeva, a pojedini slučajevi mogu se svrstati i u „tragikomične predstave“ u kojima se u glavnoj ulozi smenjuju ponuđači i komisija koja prikuplja i razmatra ponude.

– U jednom slučaju, verujući da je stvar rešena, ponuđač je doneo potpuno praznu dokumentaciju, samo sa svojim potpisom, a članovima komisije je rekao da sami upišu vrednost radova. U drugom sam morala da blefiram i predsedniku komisije „pripretim“ da ću odmah zvati ministra koji je, navodno, rekao da ta i ta firma mora da pobedi. Dotičnog ministra, inače, nikad nisam videla, niti sam imala njegov broj telefona – priča Ratinčeva.

Cena otkupa konkursne dokumentacije, prema rečima naše sagovornice, gotovo uvek prevazilazi normativne okvire i po nekoliko puta je viša od onoga što propisuje zakon.

– Iako je za kršenje zakona u ovom delu propisana kazna do milion dinara, naručioci posla kao da se ne obaziru na to. Sredinom ove godine, JP „Skijališta Srbije“ raspisalo je tender u kome je stajalo da se konkursna dokumentacija može otkupiti za 150 evra. Tek kada smo se žalili, cena je spuštena na realnih 1.000 dinara. U Zakonu o javnim nabavkama, član 31. stav 2, jasno stoji da naručilac posla može naplatiti samo troškove umnožavanja i dostavljanja dokumentacije, a ne da istu prodaje i zarađuje na tome – objašnjava Ratinčeva.

Često se, kaže, krši i pravilo srazmere između vrednosti posla i uslova pod kojima jedno preduzeće može da konkuriše.

– Vrednost zgrade za raseljena lica u Požarevcu bila je oko 50 miliona dinara, a Ministarstvo za rad i socijalna pitanja raspisalo je uslove po kojima su mogle da konkurišu samo one firme koje su prethodnih godina odradile poslove vredne milijardu dinara. Evropska banka ima stroge uslove i traži tri do četiri puta jače reference, a u ovom slučaju zahtevalo se da one budu veće čak 20 puta – tvrdi naša sagovornica.

Ratinčeva kaže da o ponuđačima u Srbiji do sada niko nije vodio brigu, te da su edukativni seminari, uglavnom, bili organizovani samo za one koji vode postupak javnih nabavki. Istovremeno, samo mali broj firmi u našoj zemlji imao je mogućnost da zaposli lice koje bi se bavilo isključivo javnim nabavkama, dok većina nije bila u takvoj situaciji.

– Osnovna ideja našeg udruženja je da odbranimo načelo konkurentnosti i da utičemo na to da u sprovođenju javnih nabavki bude više reda. Sve sa ciljem da naredni izveštaj Evropske komisije, kada je reč o ovoj važnoj oblasti, bude povoljniji od prethodnog – kaže sagovornica našeg lista.