Kreditni rejting Srbije smanjile su u roku od samo deset dana dve vodeće agencije "Standard end Purs" i "Fič". To znači da ćemo se u narednom periodu teže zaduživati i pod nepovoljnijim uslovima, odnosno većim kamatnim stopama. Javni dug naše zemlje je premašio 15 milijardi evra, a od toga smo u inostranstvu uzeli oko 7,4 milijarde evra. Da bi popunili državnu kasu, neophodna su nam dodatna sredstva iz inostranstva, kao i priliv kapitala. Sve ovo sada će biti mnogo teže, jer su očekivanja rejting agencija prešla u negativno polje. Rejting agencija "Fič" snizila je prognozu rejtinga Srbije na negativnu i potvrdila dugoročni suvereni kreditni rejting na nivou "BB -". Negativna prognoza je odraz pogoršanja fiskalne pozicije Srbije i njenog spoljnog finansiranja, kao i izgleda slabog ekonomskog rasta. Oni su kazali da je nova vlada, umesto da se fokusira na korekciju rastućeg fiskalnog deficita i javnog duga, promenila zakon o centralnoj banci na način koji je poljuljao poverenje investitora i koji može da komplikuje sporazum o novom zajmu Međunarodnog monetarnog fonda...
Kreditni rejting Srbije smanjile su u roku od samo deset dana dve vodeće agencije "Standard end Purs" i "Fič". To znači da ćemo se u narednom periodu teže zaduživati i pod nepovoljnijim uslovima, odnosno većim kamatnim stopama. Javni dug naše zemlje je premašio 15 milijardi evra, a od toga smo u inostranstvu uzeli oko 7,4 milijarde evra.
Da bi popunili državnu kasu, neophodna su nam dodatna sredstva iz inostranstva, kao i priliv kapitala. Sve ovo sada će biti mnogo teže, jer su očekivanja rejting agencija prešla u negativno polje.
Rejting agencija "Fič" snizila je prognozu rejtinga Srbije na negativnu i potvrdila dugoročni suvereni kreditni rejting na nivou "BB -". Negativna prognoza je odraz pogoršanja fiskalne pozicije Srbije i njenog spoljnog finansiranja, kao i izgleda slabog ekonomskog rasta. Oni su kazali da je nova vlada, umesto da se fokusira na korekciju rastućeg fiskalnog deficita i javnog duga, promenila zakon o centralnoj banci na način koji je poljuljao poverenje investitora i koji može da komplikuje sporazum o novom zajmu Međunarodnog monetarnog fonda.
- Srbija je u ogromnoj ekonomskoj krizi, što potvrđuju i najnoviji podaci Narodne banke Srbije, o rastu stope inflacije, padu BDP, a ako to kombinujemo sa podatkom da je stopa nezaposlenosti u Srbiji među najvišim u Evropi, onda nije iznenađenje što se to desilo - smatra Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta.
- Iznenađen sam što se odluka o korekciji kreditnog rejtinga povezuje sa onim što radi nova vlada Srbije, jer se tek nedavno formirala, naglašavajući da bi teško to moglo biti razlog za sniženje kreditnog rejtinga. Pre bi se moglo reći da te agencije, rejting ponekad koriste u političke svrhe, u smislu da vrše pritisak na vlade. To, takođe, znači da oni u tom objašnjenju ističu potrebu saradnje Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom, što sve opet ima izvestan elemenat političkog pritiska
Činjenica je, kako kaže Savić, da Srbija danas stoji veoma loše i da su prognoze, što je veoma uznemirujuće, takođe, veoma loše i da to sve može u narednom periodu da se odrazi na konsolidaciju javnih finansija. Naša zemlja se, u svakom slučaju mora zaduživati, a to će sada biti mnogo skuplje nego kada smo emitovali evroobveznice i kamatna stopa možda neće biti 7,24, nego se lako može desiti da se približi i dvocifrenom iznosu.
Ministar finansija Mlađan Dinkić ukazao je u petak da se ocena kreditnih agencija odnosi na rad prethodne vlade, da ta vest za njega nije iznenađenje, ali da ima i "elemenata političkog pritiska" na novu Vladu Srbije. Sa Dinkićevom ocenom slaže se i ministarska energetike Zorana Mihajlović koja ističe da rejting nije smanjen zbog izmena Zakona o Narodnoj banci, već zbog onoga što je "prethodna vlada novoj ostavila u amanet".
Negativni izgledi odražavaju zabrinutost da bi fiskalni i spoljni deficit mogao da doprinese većoj ranjivosti celokupnog ekonomskog sistema i daljem snižavanju rejtinga zemlje. Iz tog razloga trebalo bi u najkraćem roku obnoviti stendbaj aranžman s MMF i nastaviti s fiskalnom konsolidacijom i strukturnim reformama kako bi se kreditni rejting stabilizovao na trenutnom nivou.