Ekonomija - Srbija

MMF dolazi u Srbiju kao poručen

Jedna od tema predstojećih pregovora sa Međunarodnim monetarnim fondom već od 18. avgusta biće i procena rizika od aktuelnih globalnih finansijskih nepogoda, kao i njihovih eventualnih posledica po Srbiju.

Ovo je juče za „Politiku” najavio Bogdan Lisovilik, stalni predstavnik MMF-a u Srbiji.

Razgovaraće se i o odgovarajućim merama ekonomske politike kojima bi se srpska ekonomija izborila protiv spoljašnjih rizika, ali će se nastaviti i diskusija sa našim vlastima o eventualnom aranžmanu iz predostrožnosti, kaže naš sagovornik.

Ekonomski stručnjaci saglasni su da bi kreatori ekonomske politike što pre trebalo od MMF-a da zatraže aranžman iz predostrožnosti, koji ne podrazumeva dodatno zaduživanje zemlje, kako bi privredu i građane zaštitili od eventualnog udara drugog talasa recesije. Što se njih tiče, Albert Jeger, šef Misije MMF-a, dolazi ko poručen, ali čisto sumnjaju da će političari od njega nešto zvanično i zatražiti. Jer, iako bi nastavak programa bio koristan za Srbiju, upućeni u ovu problematiku ne veruju da će vlast, zbog skorašnjih izbora, to zaista učiniti, već će nastaviti sa odugovlačenjem.

– Privredi i građanima bi u slučaju nepovoljnih okolnosti nastavak aranžmana sa fondom išao naruku – kaže Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta.

– Bojim se da postoji realna opasnost od uletanja u neki neželjeni scenario, jer pogledajte šta se desilo sa berzom, na primer. Za nekoliko dana poništen je ceo godišnji rast. Zato je dobro da imamo aranžman sa MMF-om, kao neku vrstu garancije. Istorija nas, međutim, uči da se u predizbornom periodu aranžmani sa MMF-om ne sklapaju, jer bi u tom slučaju vlast dobila respektabilnog aktera koji bi javno tražio da se štedi, a to u predizbornoj trci nije popularno. Iako je u aprilu gromoglasno najavljivan nastavak saradnje sa fondom, evo prođe leto, a još se ništa nije dogodilo. Bojim se da će se nastaviti sa odugovlačenjem saradnje – upozorava Nikolić.

Utešno je to što naš sagovornik smatra da ne može da se ponovi onako dramatičan razvoj događaja kao krajem 2008. godine, ali da će nas ono što će uslediti podsetiti na taj period. I tada su predstavnici vlasti mesecima odugovlačili da u pomoć pozovu MMF. Na vrata zgrade u Pensilvanija aveniji u Vašingtonu pokucali su u januaru 2009. godine, kada je Srbija i ušla u stend-baj aranžman, koji je trajao sve do aprila ove godine. Kao jedan od uspeha ovog programa i vlasti i ekonomski analitičari ubrajali su Bečki sporazum, koji je onemogućio stranim bankama koje posluju kod nas da novac iznose iz zemlje. I to tako što ih je obavezivao da zadrže isti iznos uloženog kapitala.

Miroslav Prokopijević, saradnik Centra za slobodno tržište, strahuje zbog činjenice da banke iz zemalja koje sada imaju velike ekonomske problema u Srbiji imaju više od 40 odsto tržišnog kolača.

– Jasno je da stanje ne može ostati nepromenjeno. Vlasti će, bojim se, morati da biraju između programa sa fondom i suočavanja sa drugim talasom krize – kaže Prokopijević.

Goran Nikolić, saradnik Centra za novu politiku, takođe misli da kreatorima ekonomske politike u predizbornoj godini ne odgovara nadzor javnih finansija.

– Koliko sam shvatio, postoji opasnost da minus u budžetu ove godine bude veći od planiranog. Ukoliko bismo imali program sa fondom, vlast bi bila prinuđena da štedi kako bi smanjila javnu potrošnju, što je nepopularno pred izbore. Najbolje bi bilo da prilikom predstojećih razgovora i zvanično zatraže aranžman iz predostrožnosti, ali mislim da će taj trenutak odložiti. U svakom slučaju, da se to dogodi i u januaru sledeće godine, za građane i privredu je dobro – ubeđen je Nikolić.

Inače, u prvih šest meseci jaz između prihoda i rashoda dostigao je bezmalo 72 milijarde dinara, dok za celu godinu (po zakonu), minus ne sme biti veći od 120 milijardi. Članovi Fiskalnog saveta su nedavno upozorili da su u prva četiri meseca rashodi bili nešto veći nego što je očekivano. Tome su kumovali, kažu, čuvari državne kase, „velike jednokratne isplate, kojih je bilo nekoliko od početka godine, a delom i brže izvršenje pojedinih budžetskih stavki”.

A da bi novi aranžman mogao da odigra korisnu ulogu i to tako što će kreatorima ekonomske politike poslužiti kao sidro u predizbornoj godini, ali će i poslati pozitivan signal investitorima, stoji i u najnovijem izveštaju MMF-a.

– Iako bi novi aranžman za Srbiju bio koristan, postoje i neki rizici da se program sa fondom nastavi. Politička situacija predstavlja ključni izazov da se postigne konsenzus političara u predizbornom periodu – piše u najnovijem izveštaju o našoj zemlji.

Srbija se opisuje kao kompleksna politička ekonomija u kojoj neće biti lako naći rešenja. U isto vreme, spoljni rizici su značajni, dodaje se, a trebalo bi i uspostaviti ravnotežu između konfliktnih viđenja koliko bi novi program trebalo da traje. Dok s jedne strane blizina i neizvesnost oko ishoda predstojećih izbora sugerišu da bi aranžman trebalo da bude kratak, s druge strane, za strukturne reforme koje se moraju preduzeti potrebno je više vremena.