Ekonomija - Srbija

MMF i Svetska banka: Srbija dobar primer diversifikacije izvora energije

Tom prilikom je ocenjeno, između ostalog, da je Srbija dobar primer diversifikacije izvora energije.

Tokom sastanaka sa zamenikom generalnog direktora MMF-a Bo Lijem i direktorom Sektora za Evropu u MMF-u Alfredom Kamerom, kao i s timom MMF-a za Srbiju koji predvodi Jan Kejs Martejn detaljno se diskutovalo o aktuelnim izazovnim uslovima u kojima se sprovode politike, saopštila je NBS.

Ocenjeno je da izazova ima prilično i da potiču s globalnog tržišta poput visoke inflacije, energetske krize i sa njima povezanim zatezanjem globalnih finansijskih uslova.

Govoreći o aktuelnim i očekivanim makroekonomskim kretanjima u Srbiji, kao i reakciji monetarne politike, guvernerka Tabaković je istakla da je u prvoj polovini ove godine zabeležena stopa rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije od 4,1 odsto međugodišnje, što je brže od projektovanog rasta za taj period.

U isto vreme, beležimo i kontinuirani rast zapošljavanja i održiv rast zarada u privatnom sektoru, navela je ona.

"Uprkos visokoj bazi i sukobu u Ukrajini, koji je dodatno povećao neizvesnost u međunarodnom okruženju, priliv stranih direktnih investicija u devet meseci ove godine viši je u odnosu na isti period rekordne prethodne godine. U uslovima, pre svega globalnih, troškovnih pritisaka i rasta uvozne inflacije, NBS postepeno, ali kontinuirano pooštrava monetarne uslove na domaćem tržištu od oktobra prošle godine", rekla je ona.

Reakcija referentnom kamatnom stopom započeta je od aprila ove godine od kada je NBS, tokom sedam uzastopnih meseci, povećala referentnu kamatnu stopu za ukupno 300 baznih poena, na 4 odsto.

Tabakovićeva, takođe, kaže da se kroz postepen pristup uvažava činjenica da inflatorni pritisci dolaze od faktora sa strane ponude, dok se istovremeno vodi računa i o rastu privredne aktivnosti.

Relativna stabilnost deviznog kursa koja je očuvana i u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima, kao i usidrena srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, uticali su i da bazna inflacija ostane znatno niža od ukupne inflacije, ali i od bazne inflacije u zemljama regiona sa istim režimom monetarne politike.

Stabilnost koju je NBS održala na deviznom tržištu i tokom veoma izazovna prva četiri meseca ove godine stvorila je ambijent u kojem nakon toga ponovo preovladavaju pritisci ka jačanju dinara, što je omogućilo da od maja do kraja septembra na domaćem deviznom tržištu neto kupimo 1,85 milijardi evra, podsetila je Tabakovićeva.

Devizne rezerve su ostale dobra brana od globalnih šokova, i pri nivou od 16,5 milijardi evra na kraju septembra, značajno premašuju nivo pre pandemije.

"Kreditna aktivnost i dalje ima dvocifrene stope rasta, od preko 12 odsto međugodišnje, pri čemu veći doprinos rastu kredita dolazi od kreditiranja privrede, posebno značajnog za održanje domaćeg ekonomskog rasta. Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima, koje je u avgustu iznosilo 3,19 odsto, za gotovo jedan procentni poen je ispod nivoa pre pandemije. I taj podatak potvrđuje da smo u Srbiji donosili pravu i pravovremenu kombinaciju mera", navela je ona.

U pogledu projekcija, kaže, NBS procenjuje da je vrhunac međugodišnje inflacije najverovatnije dostignut u septembru, dok se u sledećoj godini očekuje nastavak njene opadajuće putanje koja će početi od oktobra ove godine.

Na takvo kretanje uticaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta.

U kratkom roku smirivanju inflatornih pritisaka doprineće i brojne ekonomske mere vlade kojima je ograničen rast cena hrane i energenata na domaćem tržištu, rekla je ona.

Zahvaljujući svemu tome, a uprkos izraženim geopolitičkim rizicima, agencija Fitch Ratings zadržala je kreditni rejting Srbije na korak do investicionog, dodala je guvernerka NBS.

Visoki zvaničnici MMF-a pohvalili su vlasti u Srbiji za odlične rezultate postignute i u uslovima velikih šokova, kao i nastojanje srpskih vlasti da se unapred pripreme za dalje potencijalne neizvesnosti i krize.

Ocenili su da je saradnja Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom u okviru Instrumenta za koordinaciju politika (PCI) veoma dobra, što je i potvrđeno uspešnim okončanjem drugog razmatranja dogovorenog ekonomskog programa.

Istakli su da je Srbija zabeležila odlične rezultate na makroekonomskom planu, što govori u prilog dobrim politikama koje su sprovođene.

Pohvaljena je monetarna politika koja je ocenjena kao odgovarajuća u uslovima aktuelnih inflatornih pritisaka.

Bo Li je ocenio da je Narodna banka Srbije izuzetno kredibilan kreator politike u Srbiji, što je od posebnog značaja u uslovima aktuelnih šokova iz eksternog okruženja.

Generalna je ocena da uslovi u kojima se sprovode politike zahtevaju nikada veću saradnju i proaktivno delovanje.

S tim u vezi, Tabakovićeva je istakla da Srbija može da posluži kao primer zemlje u kojoj nosioci politika deluju proaktivno, a istakla je i brojne aktivnosti koje predsednik Aleksandar Vučić preduzima kako bi se osigurala energetska stabilnost zemlje.

I Bo Li je naveo da iskustvo Srbije na planu diversifikacije izvora energije može da bude koristan primer i za druge zemlje.

Tabakovićeva je zaključila da je koordinacija politika uvek neophodna, a danas posebno kada smo suočeni sa izazovima koji se međusobno prepliću i da u Srbiji upravo koordinacija, uz dobre politike, jeste jedan od stubova postizanja održivih rezultata.

Na sastancima je učestvovao i ambasador Srbije u SAD Marko Đurić, saopštila je NBS.