Srbija ne bi trebalo da insistira na modelu smanjenja javne potrošnje kako bi izašla iz krize, po preporuci Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), zato što to dovodi do pada privredne aktivnosti, poreskih prihoda i zaposlenosti, uz istovremeni linearni rast javnog duga.Ekonomista Miroslav Zdravković je, komentarišući priznanja ekonomista MMF-a Olivija Blanšara i Daniela Leia da su pogrešili u preporukama o merama štednje u EU (mada to nije zvaničan stav Fonda), ukazao da su te mere značile oštru štednju, koja dovodi do dodatnog pada domaće proizvodnje i poreskih prihoda.
Srbija ne bi trebalo da insistira na modelu smanjenja javne potrošnje kako bi izašla iz krize, po preporuci Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), zato što to dovodi do pada privredne aktivnosti, poreskih prihoda i zaposlenosti, uz istovremeni linearni rast javnog duga, izjavio je danas Tanjugu ekonomista Miroslav Zdravković.
Zdravković je, komentarišući priznanja ekonomista MMF-a Olivija Blanšara i Daniela Leia da su pogrešili u preporukama o merama štednje u EU (mada to nije zvaničan stav Fonda), ukazao da su te mere značile oštru štednju, koja dovodi do dodatnog pada domaće proizvodnje i poreskih prihoda.
"Ne možemo se zalagati za povećanje trgovinskog deficita, ukoliko on isključivo nije vezan za rast investicija", naglasio je Zdravković.
Politiku "stezanja kaiša" primenila je i EU i dogodilo se da su, recimo, Španija, Grčka i Portugalija zapale u spiralu krize javnog duga i pada zaposlenosti, primetio je on.
"Manja javna potrošnja znači manje poreske prihode, veći budžetski deficit, a veći budžetski deficit znači veći javni dug, umesto da se merama štednje smanjuje nivo tog duga, jer on zapravo linearno raste, dodatno povećavajući kamate i breme dugovanja", objasnio je Zdravković, koji je i urednik sajta Makroekonomija.org.
"Znači, ono što je primenjeno u zemljama i EU, ali i drugim istočnoevropskim zemljama, nije put za izlazak iz krize", naglasio je on.
Kada je reč o ekonomskoj situaciji u našoj zemlji, Zdravković je rekao da je osnovni problem Srbije što imamo negativnu štednju, odnosno, veći nivo trgovinskog deficita od nivoa investicija u zemlji, a to znači da je naša štednja u minusu.
"Ne možemo se zalagati za povećanje deficita, ukoliko on i isključivo nije vezan za rast investicija, kako javnih infrastrukturnih radova, tako i za kapitalne izdatke", smatra on.
Prema njegovim rečima, poražavajuće je da je EU i sa projektovanim rastom od 0,1 odsto u ovoj godini, jedini region u svetu koji je posle pet godina krize gori nego što je bio pre pet godina, pri čemu su najveće žrtve bili ljudi koji su ostali bez posla.
Prema ranijim najavama, delegacija MMF bi trebalo da dođe u Srbiju u februaru zbog pregovora o novom aranžmanu i tada će se znati da li će priznanje njihovih ekonomista promeniti odnos Fonda prema Srbiji, u smislu promena predloga načina štednje, što neki domaći analitičari ne isključuju da će se desiti, kao uvod u promenu politike MMF-a u smeru podsticanja potrošnje.