Uslovi za poslovanje u Srbiji su u odnosu na 2008. godinu poboljšani. To, zapravo, pokazuju rezultati istraživanja koje je tim eksperata Svetske banke sproveo u 19 različitih gradova širom jugoistočne Evrope. Pod lupom Svetske banke našli su se Kruševac, Zrenjanin, Beograd, Vranje i Užice. Istraživači su merili lakoću poslovanja u četiri oblasti: osnivanje privrednih subjekata, dobijanje građevinskih dozvola, upis nepokretnosti i poštovanje ugovora. Po gotovo svim kriterijumima ostvaren je napredak u odnosu na stanje iz prethodnog izveštaja. Neki gradovi u Srbiji su po uslovima za poslovanje lideri u regionu. U izveštaju piše da je jedan od najefikasnijih sudova u regionu, kada je reč o rešavanju privrednih sporova, u Zrenjaninu. Postupak traje samo 10 meseci od dana podnošenja zahteva za izvršenje. To je isto koliko i u Sjedinjenim Američkim Državama. U ovom gradu, takođe, koriste se informacione tehnologije. I kao pomoć sudijama pri upisu predmeta u upisnik, ali i pri upravljanju sudom.
Uslovi za poslovanje u Srbiji su u odnosu na 2008. godinu poboljšani, kaže Augusto Lopez-Klaros, direktor sektora analize u Svetskoj banci. To, zapravo, pokazuju rezultati istraživanja koje je tim eksperata ove međunarodne finansijske institucije sproveo u 19 različitih gradova širom jugoistočne Evrope.
Pod lupom Svetske banke našli su se Kruševac, Zrenjanin, Beograd, Vranje i Užice. Istraživači su merili lakoću poslovanja u četiri oblasti: osnivanje privrednih subjekata, dobijanje građevinskih dozvola, upis nepokretnosti i poštovanje ugovora.
– Po gotovo svim kriterijumima ostvaren je napredak u odnosu na stanje iz prethodnog našeg izveštaja. Neki gradovi u Srbiji su po uslovima za poslovanje lideri u regionu – kaže naš sagovornik.
U izveštaju koji je potpisao piše da je jedan od najefikasnijih sudova u regionu, kada je reč o rešavanju privrednih sporova, u Zrenjaninu.
– Postupak traje samo 10 meseci od dana podnošenja zahteva za izvršenje. To je isto koliko i u Sjedinjenim Američkim Državama. U ovom gradu, takođe, koriste se informacione tehnologije. I kao pomoć sudijama pri upisu predmeta u upisnik, ali i pri upravljanju sudom. Preduzetnici, takođe, mogu da izaberu proceduru alternativnih sistema rešavanja sporova, kojim se povećava efikasnost u radu. Time je smanjen broj nerešenih slučajeva – kaže naš sagovornik i dodaje da se na drugoj strani naše zemlje, u Kruševcu, nalazi jedan od najsporijih sudova u ovom delu Evrope.
Ono što najviše zabrinjava jeste to što se svi ispitivani gradovi u Srbiji izdvajaju da su među najskupljim u regiji, ali i u svetu kada je reč o dobijanju građevinskih dozvola.
– Naknade za građevinsko zemljište čine najveći deo, tačnije tri četvrtine ukupnih troškova. Inače, jugoistočna Evropa spada u jedan od najskupljih regiona u svetu kada je reč o dobijanju dozvola za gradnju. Na primer, u regionu je ovaj dokument čak 15 puta skuplji od proseka u zemljama Evropske unije. U većini ekonomija, najveći deo ukupnih troškova odlazi na građevinsku dozvolu, takse i pripadajuće poreze. Ali u regionu, postoji velika razlika u ceni među gradovima – kaže naš sagovornik.
Naš sagovornik ističe da i u ovom segmentu ima pomaka. Zakonom o planiranju i izgradnji iz 2009. godine pojednostavljeni su postupci za izdavanje građevinskih dozvola. Novi zakon je različito uticao na gradove. U Vranju, na primer, taj dokument može da se dobije za šest meseci. To je tri meseca brže nego 2008. godine. S druge strane, u Beogradu je situacija znatno pogoršana. Investitori u srpskoj prestonici na ovaj dokument čekaju skoro godinu dana. To je čak pet meseci duže nego 2008. godine.
– Najveći izazov u primeni ovog zakona predstavlja pretvaranje prava korišćenja u svojinska – konstatuje naš sagovornik.
Kao pozitivan primer u regionu, kada je o brzini dobijanja građevinskih dozvola reč, naš sagovornik navodi Nikšić u Crnoj Gori.
Investitori koji budu čitali izveštaj Svetske banke videće i da su troškovi za započinjanje poslovanja u regionu jugoistočne Evrope sada gotovo upola manji. Taj izdatak se sa 23 odsto 2008. godine sada smanjio na 13 odsto od prosečnog prihoda po glavi stanovnika.
– U periodu između januara 2008. i januara 2011. godine vlade i lokalne samouprave u regionu izvršile su 48 reformi koje su doprinele poboljšanju uslova za osnivanje preduzeća – napominje direktor sektora analize u Svetskoj banci.
Kako kaže, najbrži tempo reformi zabeležen je kada je reč o pokretanju novog posla. Ipak, region još zaostaje za Evropskom unijom, gde je pokretanje biznisa znatno jeftinije. Kao pozitivne primere u regionu navodi Nikšić i Pljevlja u Crnoj Gori gde se samo 1,5 odsto prihoda po glavi stanovnika troši na otvaranje firme.