Ekonomija - Srbija

NALED: Inspektori zatvorili 41 odsto objekata jer ne kucaju račune

Gotovo polovinu od 1.495 radnji kojima je zabranjen rad usled neizdavanja fiskalnih računa činili su ugostiteljski objekti, a oko trećine trgovine, pokazuje izveštaj o radu Sektora za kontrolu PU, navodi se u saopštenju NALED.

Da je izbegavanje „kucanja“ računa veoma zastupljen oblik sive ekonomije ukazuje visok procenat zatvorenih objekata i u 2020. – 35 odsto od ukupnog broja kontrolisanih. Novi sistem fiskalizacije koji će biti u punoj primeni od 1. maja ove godine mogao bi značajno da promeni ovu statistiku jer će poreskim inspektorima biti neuporedivo lakše da otkrivaju nepravilnosti.

– Analiza NALED-a pokazala je da će pored postojećih 120.000 obveznika, fiskalnu kasu morati da nabavi još najmanje 60.000 privrednika zbog proširenja obuhvata fiskalizacije. To će predstavljati dodatni izazov za Poresku upravu i njene kapacitete. Tokom prošle godine na raspolaganju je bilo 1.236 inspektora od sistematizovanih 2.000 mesta, a svega 660 za terenske kontrole. Digitalna fiskalizacija će im pomoći da budu efikasniji, a verujemo da će se neizdavanje računa smanjiti kada nesavesni ugostitelji i trgovci uvide da je teže izbeći evidentiranje prometa – kaže predsednik Saveza za fer konkurenciju NALED-a Ivan Miletić.

Nove fiskalne „kase“ (funkciju kase može da ima i mobilni telefon, tablet ili računar) u realnom vremenu odnosno u trenutku izdavanja računa slaće podatke serveru Poreske uprave. To će omogućiti prikupljanje mnogo veće količine informacija nego što pruža postojeći, tehnološki zastareli sistem, koji podatke šalje na 14 dana. Veći obim i bolji kvalitet informacija omogućiće da se analizom rizika efikasnije usmeravaju kontrole ka najrizičnijim radnjama, umesto poseta „od vrata do vrata“, saopštio je NALED.

U Hrvatskoj je sličan model fiskalizacije uveden 2013. i prema podacima Porezne uprave te zemlje, u prvoj godini primene novog sistema, u 35.000 sprovedenih nadzora uspeli su da utvrde nepravilnosti kod 17 odsto privrednika. Do 2019. broj kontrola su smanjili tri puta, ali su neizdavanje računa otkrivali u čak 64 odsto objekata, dobrim odabirom radnji koje će nadzirati.

Porezna uprava Hrvatske sprovodi kontrole tako što određenom sektoru (npr. pekare, trgovci, taksisti…) najavi da će tokom nedelju dana kontrolisati kako izdaju račune. Iako koriguju svoje ponašanje tokom tih dana, prava kontrola zapravo se odigrala nekoliko nedelja ranije kada isti ti privrednici nisu znali da su pod nadzorom. Upoređivanjem podataka, inspektori lako otkrivaju razlike u poštovanju obaveza. Takođe, izdavanje računa kontrolišu i direktnim nadzorom u prostorijama obveznika, ali i putem mobilnih uređaja, proverom izdatih računa u realnom vremenu.

– Najveće koristi od novog sistema fiskalizacije imaće pre svega odgovorna privreda jer se efikasnijom kontrolom suzbija nelojalna konkurencija koja neizdavanjem računa stiče nefer prednost i smanjuje promet. Takođe, veliki benefit imaće i potrošači jer će uz pomoć jedinstvenog koda odmah nakon kupovine moći da na sajtu Poreske uprave provere da li im je izdat ispravan fiskalni račun i zaštite svoja prava. Prijavljivanje kršenja propisa je najbolji put za otkrivanje i sankcionisanje sive ekonomije, a naše poslednje istraživanje pokazalo je da je tek 18 odsto građana spremno da prijavi objekat u kojem ne dobiju fiskalni račun i to želimo da promenimo – ističe Miletić.

Uvođenjem eFiskalizacije, Ministarstvo finansija sprovelo je jednu od ključnih preporuka Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije. Troškovi prelaska na novi sistem olakšani su zahvaljujući subvenciji u iznosu od 100 evra po prijavljenom objektu i 100 evra po svakoj kasi.