Svaka druga inspekcija zadužena za suzbijanje sive ekonomije u Srbiji nema dovoljan broj ljudi za adekvatno obavljanje posla, zbog čega je potrebno povećati broj inspektora, zaključak je Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj i američkog USAID-a.Tri lokalne i 12 republičkih agencija nisu zaposlili broj ljudi predviđen Aktom o sistematizaciji, ukazao je NALED. Poreska uprava, kako je navedeno, ima na raspolaganju 1.530 inspektora dok je Aktom o sistematizaciji predvideno da ih bude 1.791.
Svaka druga inspekcija zadužena za suzbijanje sive ekonomije u Srbiji nema dovoljan broj ljudi za adekvatno obavljanje posla, zbog čega je potrebno povećati broj inspektora, zaključak je Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj i američkog USAID-a.
Tri lokalne i 12 republičkih agencija nisu zaposlili broj ljudi predviđen Aktom o sistematizaciji, ukazao je NALED, prenosi Tanjug.
Poreska uprava, kako je navedeno, ima na raspolaganju 1.530 inspektora dok je Aktom o sistematizaciji predvideno da ih bude 1.791.
U Tržišnoj inspekciji predviđeno je 487 zaposlenih u kontroli privrede, ali ih radi 452, navodi se u saopštenju i dodaje da je veliki manjak prisutan u Komunalnoj inspekciji Beograda gde je zaposleno 80 inspektora od 150 predviđenih.
Kako pojedine inspekcije imaju manje inspektora nego što je zaista potrebno pokazuje primer republičke građevinske inspekcije koja celokupnu teritoriju Srbije pokriva sa samo sedam inspektora, a 13 je predviđeno Aktom o sistematizaciji.
Urbanistička inspekcija ima tek deset inspektora, a Republička komunalna inspekcija samo šest, navedeno je u saopštenju.
"Prisutna je disproporcija u broju firmi koje bi jedan inspektor trebalo da kontroliše. Dolazimo do situacija da, recimo, svaki inspektor za rad mora da pokrije više od 1.300 firmi, a jedan turistički ili poljoprivredni inspektor više od 250 preduzeća", navedeno je u saopštenju.
Direktor programa za regulatornu reformu u NALED-u Jelena Bojović smatra da je neophodno da se kroz analizu svake od 37 inspekcija u Srbiji utvrde stvarne potrebe i poveća broj inspektora.
"Boljem iskorišćavanju postojećih kapaciteta doprinelo bi redovno sprovođenje analize rizika i odlazak u one firme za koje se opravdano sumnja da krše propise, a takođe bi bilo potrebno bolje koordinisati rad više inspekcija kako bi kontrole bile efikasnije", zaključila je Bojovićeva.