Vlada se poslednjih meseci ubrzano zaduživala da bi obezbedila novac za, kako kažu, normalno funkcionisanje države. Za nekoliko dana, u Moskvi će biti potpisan ugovor o 800 miliona dolara kredita za Železnice Srbije, a razgovaraće se i o još milijardu dolara za podršku srpskom budžetu. U planu je i kineski kredit vredan nekoliko stotina miliona evra za gradnju Koridora 11. Javni dug je već odavno premašio zakonsku granicu od 45 odsto BDP-a. Srbija duguje 17 milijardi 560 miliona evra ili 60,5 odsto svega što stvorimo za godinu dana. Time smo prekoračili i granicu prihvatljive zaduženosti koja važi za mnogo bogatije zemlje. Državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede Vlajko Senić kaže da je najveći dug u evrima, dolarima prema međunarodnim finansijskim organizacijama. Prema njegovim rečima, država se dosta zadužuje i na domaćem tržištu prodajom hartija od vrednosti. Za mandata prethodne vlade, javni dug povećan je za gotovo 7 milijardi evra ili 54 evra u sekundi. Za 130 dana ove vlade, zaduženi smo za još dve milijarde, odnosno po 186 evra u sekundi. A novca u državnoj kasi i dalje nema dovoljno...
Vlada se poslednjih meseci ubrzano zaduživala da bi obezbedila novac za, kako kažu, normalno funkcionisanje države. Za nekoliko dana, u Moskvi će biti potpisan ugovor o 800 miliona dolara kredita za Železnice Srbije, a razgovaraće se i o još milijardu dolara za podršku srpskom budžetu. U planu je i kineski kredit vredan nekoliko stotina miliona evra za gradnju Koridora 11.
Javni dug je već odavno premašio zakonsku granicu od 45 odsto BDP-a. Srbija duguje 17 milijardi 560 miliona evra ili 60,5 odsto svega što stvorimo za godinu dana. Time smo prekoračili i granicu prihvatljive zaduženosti koja važi za mnogo bogatije zemlje.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede Vlajko Senić kaže da je najveći dug u evrima, dolarima prema međunarodnim finansijskim organizacijama. Prema njegovim rečima, država se dosta zadužuje i na domaćem tržištu prodajom hartija od vrednosti.
Za mandata prethodne vlade, javni dug povećan je za gotovo 7 milijardi evra ili 54 evra u sekundi. Za 130 dana ove vlade, zaduženi smo za još dve milijarde, odnosno po 186 evra u sekundi. A novca u državnoj kasi i dalje nema dovoljno.
Senić kaže da su naredne godine potrebe za finansiranjem oko 520 milijardi dinara, ali najveći deo toga je vraćanje dospelih obaveza.
"Mi smo u zoni kada možemo da govorimo o krizi javnog duga. Realno je da će i tokom 2013. godine taj dug da raste. Naša projekcija je da će rasti do 65 odsto BDP-a, a od 1. januara 2014. godine kreće period višegodišenjeg pada javnog duga s ciljem da se do 2020. vrati u granice dozvoljenog", kaže Senić.
Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da ukoliko se ne potroše sredstva koja su pozajmljena u prethodna tri meseca na finansiranje deficita, nego isključivo na finansiranje dospeća dugova i kamata, teoretski ne možemo da pričamo o bankrotu do 2014. godine.
"Ukoliko se ova sredstva potroše kroz ogroman deficit kroz 20-30 milijardi mesečno onda mi već jesmo u bankrotu", objašnjava Zdravković.
Dug je toliki da će nas samo kamate u 2013. koštati dva miliona evra dnevno, dovoljno, na primer da se izgradi jedna škola. Fiskalni savet, zadužen za nadzor javnih finansija, kaže da je uradio sve što mu je zakonom dozvoljeno - upozoravao i savetovao.
Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, kaže da opsanost od krize javnog duga postoji iako za sada zbog povoljnih uslova finansiranja na međunarodnom tržištu izgleda da ćemo lako moći da finansiramo dugove.
"Problem može da iskrsne u određenom trenutku, jer su zahtevi za prilivom inostranog kapitala veliki. U tom smislu situacija je opasna i važno je da se krene u reforme", kaže Vučković.
Za to koliko je dužna država mogli bismo da izgradimo 9.000 kilometara autoputa, odnosno 13 puta više nego što ih sada imamo. Ili, ako vam je lakše, to je kao da svako od nas duguje po 10 tona kukuruza.