Narodna banka Srbije (NBS) objavila je revidiranu procenu bruto domaćeg proizvoda (BDP) prema kojoj će BDP Srbije u ovoj godini pasti za oko dva odsto, dok je po prethodnoj proceni taj pad trebao da bude 0,5 odsto.Na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljen izveštaj o inflaciji, rečeno je da su procene da će 2015. godine BDP Srbije pasti za oko 0,5 odsto. Oporavak ekonomske aktivnosti očekujemo od 2016. godine, kazao je generalni direktor Direktorata za ekonomska istraživanja i statistiku NBS-a Branko Hinić.
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je revidiranu procenu bruto domaćeg proizvoda (BDP) prema kojoj će BDP Srbije u ovoj godini pasti za oko dva odsto, dok je po prethodnoj proceni taj pad trebao da bude 0,5 odsto.
Na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljen izveštaj o inflaciji, rečeno je da su procene da će 2015. godine BDP Srbije pasti za oko 0,5 odsto.
„Oporavak ekonomske aktivnosti očekujemo od 2016. godine”, kazao je generalni direktor Direktorata za ekonomska istraživanja i statistiku NBS-a Branko Hinić.
On je naglasio da će, prema centralnoj projekciji NBS-a, međugodišnja inflacija u poslednjem kvartalo 2014. i u prvom kvartalu 2015. nastaviti da se kreće ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, uz moguć privremeni povratak u granice cilja u novembru.
Procene su da će od drugog tromesečja 2015. otpočeti rast inflacije i da će se sredinom naredne godine vratiti u granice cilja koji je četiri odsto, uz moguća odstupanja plus ili minus 1,5 procentni poen, kazao je Hinić.
On je dodao i da je međugodišnja inflacija nastavila da se kreće ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, a od avgusta se ispod donje granice cilja nalazi bazna inflacija.
Prema njegovim rečima, inflatorni pritisci ostali su niski, prvenstveno kao rezultat niske agregatne tražnje, neuobičajenog niskog rasta regulisanih cena i odsustva većih troškovnih pritisaka, kako po osnovu sirovina u proizvodnji hrane, tako i po osnovu uvoznih cena.
Hinić je naveo i da je prema proceni NBS-a, BDP Srbije u trećem tromesečju ove godine opao za jedan odsto desezonirano, pre svega usled snažnog pada industrijske proizvodnje.
Taj pad, kako je precizirao, posledica je prvenstveno štete koje su poplave u maju nanele energetici i rudarstvu, ali i usporavanja ekonomskog oporavka zone evra.
„To se sa rashodne strane ogleda kroz negativni doprinos neto izvoza BDP-u, i to pre svega usled smanjenja izvoza automobilske industrije i poljoprivrednih proizvoda, sa jedne strane, i povećanju uvoza energenata sa druge strane”, naglasio je Hinić.
On je kazao da je NBS procenila i da kriza u Ukrajini i dalje predstavlja rizik po ekonomska kretanja u Evropi.
Prema rečima Hinića, izgledi rasta u zoni evra za ovu i sledeću godinu su revidirani naniže, a u 2014. očekuje se rast BDP-a od 0,8 odsto, a u 2015. rast od 1,2 odsto.