Ekonomija - Srbija

Nelikvidnost – najveći problem srpske privrede

Set ekonomskih zakona koji je Skupština Srbije usvojila sredinom decembra trebalo je da reši problem nelikvidnosti koji je već godinama najveći teret na plećima privrede.

Kreatori ekonomske politike predvideli su da se međusobna potraživanja moraju izmiriti u roku od 45 dana, ukoliko je dužnik uprava, odnosno u roku od 60 dana, ukoliko je reč o potraživanju između preduzeća. Prekoračenje rokova biće sankcionisano zateznim kamatama i finansijskim kažnjavanjem odgovornih lica.

Nažalost ove mere neće dati očekivane efekte, jer su usmerene na lečenje posledica, a ne uzroka. Uzrok nelikvidnosti je ograničen obim novčane mase izražen u dinarima koja ne može da obezbedi neometano odvijanje prometa roba, usluga i kapitala, odnosno da omogući trenutno, a ne odloženo plaćanje. Problem bi mogao da bude rešen stvaranjem uslova da se u idealnoj srazmeri susreću ukupna količina novca i količina roba, kapitala i usluga koje su tržišno kvalifikovane da uđu u razmenu, kroz kupovinu, odnosno prodaju. Pri tome se uzima u obzir i prosečni koeficjent obrta novca u određenom vremenskom periodu u kome se kreira adekvatna novčana masa. NBS stalno vodi politiku skupog novca, koji se ogleda u održavanju visokog nivoa kamatnih stopa na dinarske kredite, što je za privrednike dodatni hendikep. Posledice su nesagledive, jer zbog nelikvidnosti i nepovoljnih kredita propadaju čak i tehnološki i tržišno uspešna preduzeća.

Najnovije mere vlade ne samo da neće rešiti problem nelikvidnosti, već će ga dodatno produbiti. Vremenskim ograničenjem rokova za izmirenje obaveza plaćanja, preduzeća će morati da se suoče sa zateznim kamatama. Izlaz bi trebalo potražiti u dodatnoj emisiji novčane mase koja ne bi imala dinarski, već devizni znak. Osim rešavanja problema nelikvidnosti, postiglo bi se i stabilizovanje deviznog kursa, stope inflacije, kao i nivoa kamatnih stopa, koji bi bili niži, čime bi privreda višestruko bila rasterećena.