Niže kamate za spas evrozone

Bez autora

Jul 21 2011

Evrozona će za članice koje su u finansijskim teškoćama, kao što su Grčka, Portugalija i Irska, obezbediti zajmove po nižim kamatnim stopama i sa dužim rokom otplate. Nemačka kancelarka došla je u Brisel uverena da spasa ima i za Grčku i za evro, pošto je, posle više od sedam sati pregovora, noćas u Berlinu usaglasila stav sa francuskim predsednikom.Zajmovi će imati rok otplate od 7,5 do 15 godina, dok će kamatne stope biti snižene sa 4,5 odsto na 3,5 procenata.

Rokovi otplate i kamatne stope zajmova članicama evrozone čije se ekonomije nalaze u škripcu, poput Grčke, Portugalije i Irske, trebalo bi uskoro da budu snižene.

Evrozona će za članice koje su u finansijskim teškoćama, kao što su Grčka, Portugalija i Irska, obezbediti zajmove po nižim kamatnim stopama i sa dužim rokom otplate, navedno je u nacrtu sporazuma sa samita lidera evrozone u Briselu.

Nemačka kancelarka došla je u Brisel uverena da spasa ima i za Grčku i za evro, pošto je, posle više od sedam sati pregovora, noćas u Berlinu usaglasila stav sa francuskim predsednikom.

"Želimo da napadnemo problem u samom korenu. To znači da se mora poboljšati održivost duga, kao što i konkurentnost mora biti unapređena. To su dva razloga zbog kojih neke zemlje u evrozoni imaju problema", rekla je nemačka kancelarka.

Zajmovi će imati rok otplate od 7,5 do 15 godina, dok će kamatne stope biti snižene sa 4,5 odsto na 3,5 procenata, navodi se u dokumentu.

Mere su već bile dogovorene na sastanku ministara finansija evrozone 11. jula, ali je bilo potrebno da se preciziraju detalji, prenosi AFP.

Grčka i Irska se već odavno zalažu za ublažavanje uslova za odobravanje kredita iz kriznog fonda evrozone ukazujući da su uslovi za njih prestrogi, pošto visoke kamatne stope onemogućavaju vraćanje dugova i sređivanje svojih finansije.

Mnogi analitičari zameraju Evropskoj uniji da sporo reguje na krizu. Zato ubuduće Fond za finansijsku stabilnost neće čekati da zemlje u dugovima dođu u situaciju da ne mogu da dobiju pozajmice po tržišnim uslovima, već će im priskočiti u pomoć i ranije.

Ekonomista Karsten Brzeski ističe da nije dovoljno usmeriti pažnju samo na zemlje koje su već u problemu.

"Mora da se uključi i privatni sektor kako bi došlo do svojevrsnog restrukturiranja duga, a onda se moraju utvrditi stroga pravila koja mogu da budu primenjena i na druge zemlje. U tome je ključ rešenja", navodi Brzeski.

Što se duže čeka i pregovara, veća je opasnost od širenja krize, što može ugroziti konomiju cele EU i sveta, upozorava Međunarodni monetarni fond.