Opet novi nameti

Bez autora
Apr 12 2010

U Srbiji se još mnogo više troši nego što se proizvodi. Zato nije realno tražiti smanjenje poreskih stopa, a ujedno zahtevati da država obezbedi kvalitetnije usluge u zdravstvu, školstvu, redovne penzije, dobru socijalnu zaštitu, brze pruge i autoputeve. Cilj je zalaganje za sprovođenje brze poreske reforme koja će biti podsticaj povećanju proizvodnje, otvaranju novih radnih mesta, povećanju konkurentosti domaće privrede i smanjenju sive ekonomije. U tom smislu razmatra se smanjenje za trećinu poreza i doprinosa na zarade. Poresko opterećenje za 100 dinara neto plate danas je oko 60 dinara. Zamislite da poslodavac umesto 160 dinara plaća najviše 140 dinara. To je za njega značajno olakšanje. Poslodavci bi, pri tom, bili potpuno oslobođeni plaćanja poreza za one koji imaju platu manju od 16.500 dinara, a što se smatra granicom siromaštva.

Opet novi nametiU Srbiji se još mnogo više troši nego što se proizvodi. Zato nije realno tražiti smanjenje poreskih stopa, a ujedno zahtevati da država obezbedi kvalitetnije usluge u zdravstvu, školstvu, redovne penzije, dobru socijalnu zaštitu, brze pruge i autoputeve - rekla je u ponedeljak ministarka finansija Diana Dragutinović, na prezentaciji istraživačke studije o neophodnosti poreske reforme u Srbiji “Poreska politika u Srbiji - pogled unapred”.

Ministarka je rekla i da se zalaže za sprovođenje brze poreske reforme koja će biti podsticaj povećanju proizvodnje, otvaranju novih radnih mesta, povećanju konkurentosti domaće privrede i smanjenju sive ekonomije.

- U tom smislu razmatramo smanjenje za trećinu poreza i doprinosa na zarade. Poresko opterećenje za 100 dinara neto plate danas je oko 60 dinara. Zamislite da poslodavac umesto 160 dinara plaća najviše 140 dinara. To je za njega značajno olakšanje - konstatovala je u ponedeljak ministarka Dragutinović.

- Poslodavci bi, pri tom, bili potpuno oslobođeni plaćanja poreza za one koji imaju platu manju od 16.500 dinara, a što se smatra granicom siromaštva.

Osvrćući se na sadržaj studije USAID, ministarka je istakla da ona treba da pokrene kvalitetnu javnu raspravu o intenzitetu i doziranju poreskih promena.

A jedan od autora studije, prof. dr Milojko Arsić, otkrio je da njihov predlog ide u pravcu rasta poreza na potrošnju, smanjenja fiskalnih opterećenja na zarade, kroz niže stope doprinosa, kao i povećanje poreza na dodatu vrednost.

- Smanjenjem socijalnih doprinosa cena rada u Srbiji bila bi manja - rekao je u ponedeljak Arsić.

- To bi se nadoknadilo povećanjem poreza na dodatu vrednost, i to one više sa 18 na 22 odsto, a niže sa osam na 12 odsto. Povećanje PDV jednokratno bi uticalo na cene, ali ne bi značajnije povećalo inflaciju.

Dodatni prihodi u državnu kasu prikupili bi se i povećanjem poreske stope na zarade sa sadašnjih 12 na 20 odsto, u kom slučaju bi neoporezivi limiti bio podignut na 16.500 dinara.

- Stopa poreza na dobit preduzeća ostala bi deset odsto, ali bi se ukinule mnogobrojne olakšice zbog kojih se sada efektivno naplaćuje u proseku svega pet-šest odsto - naglasio je Arsić, i nagovestio neophodnost izmena poreza na imovinu, i to kroz uvođenje proporcionalne poreske stope na tržišnu vrednost imovine.

Odgovornost

Namera Vlade Srbije je, kako je u ponedeljak istakla ministarka finansija, da poreska reforma bude deo sveobuhvatne fiskalne reforme, što podrazumeva i smanjenje javnih rashoda.

- U tom smislu, ubrzano se, uz poresku reformu, radi i zakon o fiskalnoj odgovornosti koji priprema ekspertska grupa - rekla je Dragutinovićeva.

- Ne treba raditi ništa kozmetički. Ja sam možda malo revolucionarna, ali ovo nije revolucija u pravom smislu reči, već pacifistička revolucija, posle koje će svima biti bolje.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik