Ekonomija - Srbija

Pala odbrana i kursa

Monetarne vlasti u Srbiji, sada je već sasvim izvesno, nisu uspele da odbrane kurs dinara, a neće ni planiranu inflaciju za ovu godinu.

Evro već „gazi” na 107 dinara, a poslednji izveštaj NBS, ma koliko pisan u optimističnom tonu, navodi na zaključak da centralna monetarna institucija neće uspeti u svom naumu da inflaciju održi na gornjem nivou od osam odsto, odnosno šest plus dva odsto.

Centralna monetarna institucija saopštila je procenu da će se međugodišnji rast potrošačkih cena u septembru kretati oko 7,5 odsto, što je u okviru dozvoljenog odstupanja od cilja za ovaj mesec od 6,5 plus minus dva odsto.

Iako je u ovoj godini na odbranu dinara potrošila čak dve milijarde evra, NBS nije uspela da spreči konstantan pad vrednosti nacionalne valute. Samo u poslednjih mesec dana NBS je na međubankarskom deviznom tržištu intervenisala šest puta prodavši 181 milion evra. U ovakvoj situaciji nameće se pitanje da li NBS treba jače da brani kurs.

Ekonomista Ivan Nikolić kaže da u trenutnoj situaciji nije opravdano trošiti devizne rezerve jer neće obezbediti ravnotežu kursa. To, po njegovim rečima, ima smisla raditi samo kada se očekuje ravnoteža na kratak rok.

– Intervencija na deviznom tržištu stvori samo trenutnu, veštačku situaciju. Naš problem je što nema priliva deviza. Možemo samo da se nadamo prihodima od prodaje „Telekoma”, a i to će se jednokratno potrošiti i pitanje je šta će dalje obezbeđivati ravnotežu kursa. Istina, NBS ima na raspolaganju i druge mere monetarne politike kao podizanje repo stope, ali to može da da rezultate tek za tri do šest meseci – objašnjava Nikolić.

Ovaj ekonomista kaže da pritisci na kurs i inflaciju ne jenjavaju. Tražnja za devizama je visoka, što je posledica platnobilansnog deficita – malog priliva sredstava s jedne strane i velikih obaveza plaćanja prema inostranstvu s druge strane.

– U ovom trenutku veliki deo inflatornih pritisaka ne dolazi samo sa tržišta, što je resor NBS, već na dobar deo inflacije utiče država preko kontrolisanih cena. Najavljeno je poskupljenje gasa, što će izazvati poskupljenje grejanja.

Tu su i cene iz domena lokalnih samouprava, pa hrana kao najveći agregat u formiranju inflacije, cene odeće i obuće koje prate promenu kursa. Sve zajedno će statistika teško upakovati u planirane okvire. Centralni nivo inflacije od sedam odsto već je dostignut i teško je, praktično nemoguće, da u poslednjem tromesečju cene porastu za samo jedan odsto. Inflacija je, svakako, visoka i šta nas briga da li je to 7,5, osam ili devet odsto kada svi znamo da nam je standard veoma opao – kaže Ivan Nikolić.

Posle slabljenja dinara u prvih devet meseci 2010, njegova vrednost je u odnosu na evro verovatno na nivou koji obezbeđuje dovoljnu cenovnu konkurentnost domaće privrede, stav je ekonomskih eksperta okupljenih oko časopisa „Kvartalni monitor” Fonda za razvoj ekonomske nauke. Zbog toga nastavak realnog pada vrednosti dinara autori smatraju malo verovatnim, „premda su uvek moguće privremene oscilacije kursa u zavisnosti od dešavanja na finansijskom tržištu.”

Poslednji talas depresijacije dinara najverovatnije je bio pokrenut na finansijskom tržištu usled reakcije na krizu u Grčkoj, tvrde autori, ali osnovni razlog za slabljenje srpske valute i većine ostalih istočnoevropskih valuta sa plivajućim kursom u poslednje dve godine ipak vide u činjenici da su one pre krize bile znatno precenjene. Na prividnu snagu istočnoevropskih valuta je do septembra 2008. godine uticao neuobičajeno veliki priliv kapitala iz inostranstva.

Kada je kriza naglo zakočila ove prilive kapitala, istočnoevropske zemlje su se suočile s novom realnošću i potrebom da prilagode svoje ekonomije. Zemlje koje su imale fleksibilan kurs bile su u mogućnosti da deo ovog prilagođavanja ostvare realnom depresijacijom, dok je u zemljama sa fiksnim kursom čitav teret prilagođavanja pao na smanjenje privredne aktivnosti i zaposlenosti.

Pad vrednosti domaće valute ima i svoju dobru stranu, podsećaju autori, jer domaća roba postaje cenovno konkurentnija na stranom tržištu.

Pored toga, smanjuje se trošak plata, odnosno radne snage, izražen u evrima. Jer, realne plate izražene u evrima imale su u periodu 2005–2008. prosečan međugodišnji rast od 22,7 procenata, što je većim delom bilo posledica apresijacije dinara, a ne rasta produktivnosti. Apresijacija dinara je u tom periodu značajno povećavala troškove radne snage i smanjivala konkurentnost domaće privrede.