Ekonomija - Srbija

Papirno knjigovodstvo ide u penziju

Servisi elektronske uprave koji se danas koriste u komunikaciji privrede sa Poreskom upravom, Centralnim registrom, Upravom carina i, od početka ove godine, sa Agencijom za privredne registre već ostvaruju uštede. Zaokruženjem procesa elektronske uprave i upotrebom  servisa koji eliminišu papir, ostvarila bi se znatna ušteda z u budžetu Srbije, navodi Dušan Berdić, rukovodilac Službe sertifikacionog tela u Privrednoj komori Srbije (PKS).
 
Kako se ističe u saopštenju PKS, da bi se to postiglo, između ostalog, potrebno je kompletirati zakonsku regulativu od koje je deo  u fazi nacrta ili u proceduri donošenja, a najviše nedostaje zakon o dugotrajnom  čuvanju podataka u elektronskom obliku. Kada se ovo ostvari, kaže Berdić, naša regualtiva će biti usklađena sa onom koja je u Evropskoj uniji usvojena septembra 2014. (eIDAS), a puna primena u svim državama članicama i državama kandidatima, što uključuje i Srbiju, počinje 1. jula 2016. godine.
 
Da bi elektronska uprava zaživela, potrebna je edukacija potencijalnih korisnika, smatra Berdić, pre svega predstavnika malih i mikro preduzeća i preduzetnika, kojima treba predočiti da korišćenje servisa elektronske uprave ne zahteva obavezno ulaganje  u sopstvene IT resurse , već za to postoje kvalitetna alternativna rešenja.
 
Biće uspostavljena nova vrsta usluge, koja će obuhvatiti ceo proces od momenta izdavanja digitalnog sertifikata, preko prenosa i isporuke  digitalnih dokumenata, do njihovog arhiviranja. Knjigovodstveni registratori idu u penziju, najavljuje Berdić, a PKS već je preduzela korake po ovom pitanju.
 
Danas u Srbiji postoji šest sertifikacionih tela za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata, među kojima je i Sertifikaciono telo Privredne komore Srbije, što je dobar osnov  za omasovljavanje prakse digitalnog potpisivanja, kao i za uvođenje digitalnog pečata za pravna lica, koje predviđa nova evropska regulativa.
 
Predstoji nam zamašan posao unapređenja kako elektronske uprave, tako i drugih servisa namenjenih privrednim i vanprivrednim delatnostima, kaže Berdić i navodi da za primenu IT tehnologija Srbija ima domaće stručnjake i IT kompanije koje su se dokazale i dokazuju se na svetskom tržištu.
 
Zašto im ne ponuditi priliku da rade i za našu državu, kaže Berdić i napominje da se u tom cilju od  države očekuje potpuno usaglašavanje zakonske regulative sa evropskim standardima, kao i  primena celovite strategije razvoja IT sektora, ali i ozbiljnije povećanje upisne kvote za školovanje nedostajućih inženjera za softversku industriju, dodaje se u saopštenju.