Ekonomija - Srbija

Petogodišnji plan Svetske banke za Srbiju

Kancelarija Svetske banke predstavila je u Novom Pazaru analizu stanja i petogodišnji plan te fininsijske institucije za Srbiju u kojem je navela prepreke i šanse države za stabilizaciju i poboljšanje ekonomske situacije.

Direktor Kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verheijen naglasio je da analiza predstavlja najvažnije teškoće i utvrđuje priorotete Srbije, posle njenog potpisivanja sporazuma sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).

"Naša je želja da od privrednika i lokalne samouprave čujemo mišljenja o tome šta su vas najvažniji prioriteti, što će poslužiti kao osnova za utvrđivanje strategije koju ćemo sa Vladom Srbije utvrditi do kraja juna ove godine", rekao je Verheijen, prenosi Tanjug.

Glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović naveo je da analiza pokazuje da je prosečan rast Srbije od 5,5 odsto u prvoj deceniji ovog veka rezultat rasta potrošnje u zemlji.

"To (ukupan rast) je rezultiralo rastom ukupnog duga države. Usledile su svetska kriza, tri recesije i pad standarda u Srbiji", naglasio je Šestović.

Javni sektor troši 750 miliona evra godišnje

Prema rezultatima analize, najveći problemi su način poslovanja državnih institucija, preglomazan javi sektor, koji godišnje troši oko 750 miliona evra i nepovoljno poslovno okruženje.

"Problem smo videli i u načinu funkcionisanja finansijskog sektora, lošim plasmanima banaka, infrastrukturi, aministrativnim preprekama, neravnomernom regionalnom razvoju, ali i nedostatku kvalitetne radne snage", rekao je Šestović.

Istakao je da analiza kao prioritete države za sledećih pet godina vidi u većem investiranju u obrazovanje, zdravstvo i socijalna davanja.

"Nezaposlenost je na visokom nivou, među njima je najviše mladih do 24 godine, a oni će se, ukoliko se nešto ne promeni, za nekoliko godina naći u situaciji socijalne potrebe. Tome treba dodati i one koji će sa oko 50 godina života ostajati bez posla i, praktično, ostati bez šanse da ga ponovo nađu", naglasio je Šestović.

Ocenio je da je takvom stanju doprinela "nedosledna politika", koja je time usporavala i proces pridruživanja EU.

"Održavanje finansijske stabilnosti, unapređenje javnog sektora, konkuretno poslovno okruženje, ulaganje u poljoprivredu i samozapošljavanje, infrastrukturno povezivanje opština i gradova, ulaganje u obrazovanje, zdravstvenu i socijalnu zaštitu bi trebalo da budu prioriteti države", rekao je Šestović.

Dodao je da je "sasvim sigurno" da se u celom spisku potreba u skorije vreme ne može ravnomerno i istovremeno ulagati.

"Naša je namera da posle Novog Pazara na ovu temu razgovaramo i u ostalim gradovima i opštinama, kako bismo čuli što više mišljenja i tako došli do makar nekoliko prioriteta, koje ćemo sugerisati Vladi Srbije", rekao je Šestović.