Ekonomija - Srbija

Pismo MMF-u: Za jednokratne isplate 0,35 odsto BDP-a

Srbija će koristiti deo dodatnih sredstava u budžetu za jednokratne, ograničene i namenske isplate zaposlenima u javnom sektoru i penzionerima, ali će one biti ograničene na najviše 0,35 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Dodatna stredstva pojaviće se ako prihodi konsolidovanog sektora države budu veći od planiranih, a potrošnja ostane u okviru projektovane, piše u Pismu o namerama Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) od 21. marta.

U Pismu koje je danas objavila Narodna banka Srbije (NBS), ističe se da je Vlada odlučna da nastavi da primenjuje fiskalne i monetarne mere kako bi odgovorila na izazove koji predstoje.

Kod monetarne politike Vlada namerava da nastavi da koristi sve raspoložive instrumente kako bi inflatorna očekivanja održala na stabilnom nivou a inflaciju vratila u granice dozvoljenog odstupanja od cilja krajem ove i početkom sledeće godine.

Pismom MMF-u Vlada je tražila okončanje sedmog razmatranja stend-baj aranžmana. Ta revizija već je završena i Srbiji je na raspolaganje stavljeno 353,3 miliona evra od čega povlači 51,6 miliona.

Tekući aranžman sa MMF-om, vredan oko tri milijarde evra sa povučenih oko 1,5 milijardi, završava se danas i Srbija namerava da traži novi, predostrožni aranžman.

U Pismu direktoru MMF-a Dominiku Stros-Kanu koje su potpisali premijer Mriko Cvetković i guverner NBS Dejan Šoškić naglašava se da je stend-baj aranžman omogućio Srbiji da ublaži negativne efekte svetske finansijske krize.

Takođe se navodi da Vlada namerava da istraje u vođenju čvrste makroekonomske politike i ubrzavanju strukturnih reformi u cilju većeg privrednog rasta.

Srbiji predstoje mere za jačanje ekonomskog rasta

Stend-baj aranžman Srbije sa MMF-om, koji je istekao danas, stavio je putanju budžetskog deficita na razuman kolosek i zaštitio fiskalnu stabilnost, ali dugoročnije mere u cilju unapređenja ekonomske fleksibilnosti i jačanja ekonomskog rasta tek treba da budu sprovedene, ocenio je stalni predstavnik MMF-a u Beogradu Bogdan Lisovolik.

Glavni izazov Srbije jeste da istraje u održavanju zarada na umerenom nivou, a da istovremeno izvrši efektivnu reformu koja će joj omogućiti da svojom vraćenom cenovnom konkurentnošću postigne manje rizičan rast koji će u većoj meri biti zasnovan na izvozu, naveo je on za "EMG intelidžens junit".

Prelivanje globalne krize u Srbiju je relativno dobro suzbijeno, posebno imajući u vidu visok stepen inicijalne spoljne neravnoteže, odnosno ranjivosti, kao i loše stanje u ekonomijama regiona, ocenio je Lisovolik.

Kao izazove i razočaranja, posle isteka aranžmana, on je izdvojio činjenicu da je javni sektor i dalje u velikoj meri nereformisan, a poboljšanja u efikasnosti javnih preduzeća su, ograničena.

Kapitalna potrošnja nije bila podrška ekonomskom rastu u 2009. i 2010. godini, budući da je bila žrtvovana zbog prekoračenja tekuće potrošnje. Davanje prioriteta, odnosno realizacija investicionih projekata ostala je slaba, istakao je Lisovolik.

Pored toga, početak realizacije dugoročnih planova za ograničenje tekuće potrošnje još uvek ne može da da rezultate.

Penzioni zakon usvojen krajem 2010, je samo skroman korak u pravom smeru. Donedavno obećavajuća racionalizacija državnih službi se "zaglavila" u toku primene, dok su koraci za reformu zdravstvene zaštite i obrazovanja u ranoj fazi, naveo je predstavnik MMF-a.

Nedostatak efikasnih reformi u ovim sektorima ostavlja samo ograničen prostor za povećanje plata i za najproduktivnije radnike u javnom sektoru, dodao je on.

"Inflacija se znatno ubrzala, pre svega, usled povećanja cena hrane, kako u Srbiji, tako i u regionu. S obzirom na hronično visoku inflaciju u Srbiji, ovakav rezultat je pre propuštena prilika, nego doista novi problem", istakao je Lisovolik.

Odgovor NBS na nedavno povećanje inflacije je bio adekvatan, ali je NBS imala ograničene mogućnosti za borbu protiv strukturnih cenovnih pritisaka, koji proističu iz povećanja regulisanih cena i rigidnosti na tržištu hrane.

Pomoć vlade bi bila od suštinske važnosti kada je u pitanju poboljšanje efikasnosti javnih preduzeća, kao i uspostavljanje antimonopolske prakse na tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, ukazao je on.

Veliki pad zaposlenosti bio je još jedno razočaranje. Deo zabeleženog gubitka radnih mesta posledica je legata zakasnele tranzicije, kao i neizbežnog pomaka od neefikasnog sektora nerazmenjivih roba, ka efikasnijim, ali manje radno-intenzivnim, razmenjivim, sektorima, naveo je Lisovolik.

Stanje na tržištu rada je dodatno pogoršano usled slabog i prezaduženog korporativnog sektora, koji je imao veliki problem da održi nivo zaposlenih, pored ostalog i usled velikog depresijacijskog šoka koji je snažno pogoršao kompanijske bilanse, ukazao je on.

MMF je nastojao da ublaži probleme kompanija kroz unapređenje instrumenata za poboljšanje upravljanja korporativnim dugovima, dok predviđen mehanizam vansudskog restrukturiranja duga tek treba da bude u potpunosti sproveden u praksi, dodao je Lisovolik.