Međunarodna agencija za utvrđivanje rejtinga Dan i Bredstrit i u majskom izveštaju svrstava Srbiju među zemlje sa umerenim rizikom, ali sa naznakom pogoršanja trenda rejtinga za razliku od prošlomesečnog stabilnog. Pogoršanje trenda znacci da se ukupni rizik zemlje pogoršava zbog nepovoljnog razvoja rizika - političkog, poslovnog, makroekonomskog i spoljnog.Narodna banka Srbije i Udruženje banaka u aprilu objavili su da planiraju da kompanijama daju priliku da restruktuišu dugove. Taj potez je došao zbog ozbiljnih problema dugovanja u srpskoj privredi od početka ekonomske krize i treba da, kada se sprovede planirano, doprinese povećanju likvidnost firmi i smanjenju rizika od neplaćanja stranim investitorima i izvoznicima.
Međunarodna agencija za utvrđivanje rejtinga Dan i Bredstrit i u majskom izveštaju svrstava Srbiju među zemlje sa umerenim rizikom, ali sa naznakom pogoršanja trenda rejtinga za razliku od prošlomesečnog stabilnog.
Pogoršanje trenda znacci da se ukupni rizik zemlje pogoršava zbog nepovoljnog razvoja rizika - političkog, poslovnog, makroekonomskog i spoljnog, navodi se u saopštenju koje je danas objavila bonitetna kuća Rating (www.rating.rs), zastupnik DiB za Srbiju.
Komentarišući pogoršanje trenda rejtinga Srbije DiB je podsetio da su Narodna banka Srbije i Udruženje banaka u aprilu objavili da planiraju da kompanijama daju priliku da restruktuišu dugove.
Taj potez je došao zbog ozbiljnih problema dugovanja u srpskoj privredi od početka ekonomske krize i treba da, kada se sprovede planirano, doprinese povećanju likvidnost firmi i smanjenju rizika od neplaćanja stranim investitorima i izvoznicima.
Rizik Srbije, kako se navodi u izveštaju DiB, bio je ugrožen i situacijom oko prodaje 51 odsto udela u Telekomu Srbije.
Pošto je tender propao, vlada će morati da pronađe alternatvne fondove da popuni budžetski deficit. DiB navodi da se kao alternativa razmatra izdavanje evroobveznica i ograničenog broja državnih zapisa, a zatim i zaduživanje u domaćim bankama.
Kao pozitivno, analiticcari DiB ističu to što Srbija još ima mogućnost zaduživanja kod Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Iako bi se time dug Srbije prema MMF-u povećao za milijardu evra, uslovi kreditiranja bili bi blaži od komercijalnih kredita i dug bi mogao biti vraćen kada se Telekom Srbije konačno proda, navodi se u majskom izvesstaju DiB o Srbiji.
DiB naglassava i da će, ukoliko Srbija skrene s puta ka članstvu u EU, poverenje investitora biti smanjeno, kao i politička stabilnost.