Ekonomija - Bosna i Hercegovina

Politika ruši ekonomski rast BiH do 2024.

"Program predviđa ekonomski rast od 3,5 odsto u periodu 2022-2024, ali taj makroekonomski scenario je uslovljen ubrzavanjem strukturalnih reformi koje kasne zbog političkih tenzija", istaknuto je u ovom izvještaju.

Što se tiče oporavka poslije korone, naglašeno je da je on i u prvom kvartalu nastavljen, ali da je zbog ukrajinske krize došlo do naglog usporavanja. Ekonomski rast je, kako je naglašeno, u protekloj godini doveo do rekordno visokih poreskih prihoda.

"Tokom 2021. prikupljanje indirektnih poreza je veće za 21,5 odsto nego prethodne godine, posebno zbog PDV-a tokom ljetnih mjeseci", istaknuto je.

Međutim, u izvještaju se konstatuje da je početkom godine oporavak usporen, iako je i dalje pozitivan.

"Industrijska proizvodnja je usporila sa 8,1 odsto u trećem kvartalu na 6,9 odsto u četvrtom, a nakon toga došlo je do dodatnog usporavanja na 2,6 odsto, odnosno 1,3 odsto u januaru i februaru.

Pritom, Evropska komisija upozorava da je inflacija takođe na rekordno visokom nivou, što poništava neke rezultate postignute tokom oporavka.

"Centralna banka je 24. marta podigla prognoze za inflaciju u prvom dijelu godinu sa 4,5 odsto u decembru na 9,2 odsto. Glavni faktori su značajno povećanje cijena sirovina i energije, hrane i nafte, posebno zbog ruske invazije na Ukrajinu, ali takođe i zbog niske osnove u prvoj polovini 2021. godine, kada su potrošačke cijene stagnirale", naglašeno je.

Poseban problem, kako su istakli, predstavlja kontinuirani odliv radne snage, odnosno iseljavanje, uprkos povećanju nominalnih plata.

"Na povećanje plata uticao je nedostatak radne snage zbog značajnog odliva mozgova, ali i zbog većih plata u javnom sektoru poput rasta plata u zdravstvenom sektoru i bezbjednosnim agencijama", dodali su oni.

Oporavkom privrede došlo je i do rasta izvoza koji je, ako je vjerovati podacima u izvještaju, u četvrtom kvartalu iznosio 39,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je izvoz uvećan za 35,7 odsto, na koji se odrazio rast privatne potrošnje i izvoza.

Što se tiče kompletnog regiona, u Sekretarijatu za ekonomske i finansijske poslove Evropske komisije, koji je autor izvještaja, ocjenjuju da će Ukrajina i dalje nastaviti da ima negativan efekat.

"Posebno će trpjeti pritisak sektori energije, hrane i transporta, što će i dalje pogodovati rastu inflacije. To je natjeralo centralne banke u regionu koje imaju monetarnu autonomiju da počnu s dizanjem kamatnih stopa", naglašeno je.

Zoran Pavlović, ekonomski ekspert, primjećuje da ekonomija BiH u velikoj mjeri prati ekonomska i monetarna kretanja unutar zapadne Evrope kao našeg najvažnijeg privrednog partnera.

"Primarna orijentacija posebno kod metaloprerade, tekstila, kože i obuće je zapadna Evropa, a kad govorimo o drugim robama onda smo pretežno orijentisani prema CEFTA i Srbiji", kaže on.

Prema njegovim riječima, poslovni ljudi u BiH imaju puno partnera i kontakata tamo, jer im je lakše s njima sklapati poslovne aranžmane, što znači da BiH nema diverzifikovan izvoz, odnosno više različitih tržišta.

Što se tiče monetarne situacije, on naglašava da je bh. marka vezana za evro i da i na taj način prati dinamiku evropske valute.

"Tako mi prolazimo kroz sve probleme koje ima Evropa sa štampanjem evra, a mi ne možemo intervenisati jer je tako koncipiran naš monetarni sistem", zaključuje on.