Portugalska vlada usvojila je najrestriktivniji budžet u istoriji zemlje. Mnogi strahuju da će drakonske mere zemlju dovesti na ivicu bankrota i uništiti ekonomiju. Portugalski zvaničnici upozoravaju da međunarodni pritisci zbog velikog državnog duga ne pomažu vladi u Lisabonu da stabilizuje državne finansije.Portugalski zvaničnici uporno tvrde da im nije potreban novac spolja. Sposobni su sami da smanje iduće godine budžetski deficit sa 7,3 odsto na 4,6 odsto. Među merama su zamrzavanje penzija i plata zaposlenih u javnom sektoru, povećanje poreza i smanjenje izdvajanja za socijalnu pomoć.
Vlada Portugala usvojila najštedljiviji budžet u istoriji zemlje, strahuje se da će drakonske mere zemlju dovesti na ivicu bankrota i uništiti ekonomiju.
Portugalska vlada usvojila je najrestriktivniji budžet u istoriji zemlje. Mnogi strahuju da će drakonske mere zemlju dovesti na ivicu bankrota i uništiti ekonomiju.
Portugalski zvaničnici upozoravaju da međunarodni pritisci zbog velikog državnog duga ne pomažu vladi u Lisabonu da stabilizuje državne finansije.
Portugalski zvaničnici uporno tvrde da im nije potreban novac spolja. Sposobni su sami da smanje iduće godine budžetski deficit sa 7,3 odsto na 4,6 odsto.
Među merama su zamrzavanje penzija i plata zaposlenih u javnom sektoru, povećanje poreza i smanjenje izdvajanja za socijalnu pomoć.
Portugalski premijer Žoze Sokrateš istakao je da drugog izbora nema i da političari ne treba da misle na svoje interese. On dodaje da budžet kakav je usvojen brani zemlju.
Poslanici su svesni da je štednja neophodna, ali i da mere neće, možda, biti po volji naroda. Ekonomisti kažu da, ako o nekoj zemlji počne mnogo da se govori i zavlada panika, predskazanje da će zatražiti pomoć se i ostvaruje.
Sledeći kandidati za dobijanje pomoći, iz 750 milijardi dolara vrednog fonda Evropske unije, jesu Portugal i Španija.
Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, rekao je, da su izveštaji da Evropska unija priprema plan za spasavanje Portugala potpuno lažni. On dodaje da nije bilo takvih, niti sličnih predloga.
Stručnjaci pažnju skreću i na Belgiju. Javni dug te zemlje je oko 100 odsto bruto domaćeg proizvoda. Ipak mesta za pesimizam nema, poručuje nemačka kancelarka.
"Sada sam uverenija da će evrozona ostati stabilna, nego što sam bila pre šest meseci, kada je izbila grčka kriza", rekala je Angela Merkel, nemačka kancelarka.
Ona dodaje da ne vidi opasnost da će bilo koja članica evrozone biti primorana da restrukturira svoj dug.
Iako evro nastavlja da gubi vrednost iz Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj kažu da je evropska valuta živa i zdrava i da će se evrozoni pridružiti još zemalja.