Ekonomija - Srbija

Poslodavci traže da država snosi trošak rasta minimalca

Pregovori u vezi s visinom minimalne zarade za sledeću godinu trebalo bi da budu završeni ovih dana. Tačnije već bi na današnjem kolegijumu Socijalno ekonomskog saveta „stvar” mogla da bude gotova. Kako je i predsednik države Aleksandar Vučić najavio pre dva dana, minimalna zarada mogla bi da iznosi 53.500 dinara, što je povećanje od gotovo 14 odsto. On smatra da poslodavci ne mogu da budu nezadovoljni, jer će država da preuzme veći deo troška kroz povećanja dela zarade koji se neće oporezivati. Podsećanja radi, taj neoporezovani iznos sada iznosi 25.000 dinara.

A šta kažu poslodavci na to?

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže da su u načelu prihvatili i da će podržati to povećanje, ali je uslov da ga država u potpunosti kompenzuje. Time je, kaže, dostignuta minimalna potrošačka korpa koja se čekala dugo. Podseća da je ponuda poslodavaca za povećanje minimalca iznosila osam odsto kao zbir rasta bruto domaćeg proizvoda od četiri odsto u narednoj godini i isto tolikog procenta rasta inflacije. Povećanje minimalne zarade za dodatnih pet odsto preko toga je novo opterećenje poslodavcima.

Iako je rečeno da će država preuzeti deo troška na sebe, tačnije da će budžet to snositi, Atanacković kaže da još nije saopšten mehanizam. Podseća da se pre nekoliko godina išlo na smanjenje doprinosa za penzije, zdravstvo i nezaposlenost. U poslednje dve godine se povećava neoporezovani deo zarade. Još se ne zna, kaže on, na koji iznos će se povećati neoporezovani deo zarade.

– Država mora da kompenzuje to povećanje, jer ne radi se samo o povećanju minimalne zarade. Ono sa sobom povlači i povećanje drugih zarada. Kada se poveća neoporezovani deo zarade, to se odnosi na svih 2,5 miliona zaposlenih, što je veliki trošak za budžet. Sem toga porez na zarade od deset odsto ne plaćaju svi isto. Više osećaju taj neoporezovani deo oni koji isplaćuju niže zarade – kaže Atanacković dodajući da ne treba ostaviti privredi da isključivo ona podnese teret.

Na pitanje da li će poslodavci neki deo povećanja minimalne cene rada da prevale na veće cene, on odgovara da kada bi se povećanje odnosilo samo na 100.000 radnika koji primaju minimalac to se ne bi osetilo.

– Međutim, povećanje minimalca se tiče zarada svih zaposlenih pa možemo očekivati da ćemo imati negativan uticaj na inflaciju. Svako povećanje mimo novostvorene vrednosti bruto domaćeg proizvoda nije moguće da ne utiče na inflaciju. Teško ćemo izbeći uticaj na poskupljenja. Svi oni koji mogu da povećaju cene proizvoda i usluga to će učiniti zato što im se povećao trošak zarada. Jedino ako država u potpunosti to kompenzuje svima ne bi trebalo da bude tog uticaja – kaže Atanacković.

Kaže da kada sindikati traže povećanje minimalca često govore o profitima u privredi ukupno. Neko ih zaista ostvaruje, ali 15–20 odsto poslodavaca je u teškoćama. Velika je razlika između Beograda i Novog Sada i Vlasotinaca, juga i jugoistoka Srbije.

Unija poslodavaca će ponoviti vladi ranije zahteve o smanjenju parafiskalnih nameta.

Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije, kaže da su u ovoj branši plate mnogo veće i da nemaju ništa protiv aktuelnog povećanja minimalca. Da se pekari pitaju, povećanje minimalne zarade bi bilo najmanje 20, pa i 25 odsto.