Građani su bolje informisani o javnim nabavkama nego što se misli. Prema istraživanju, svaki treći anketirani tvrdi da ima saznanja o sistemu javnih nabavki.
Polovina, proces javnih nabavki ocenjuje kao dobar, jedna trećina kao loš, a 16 odsto ispitanih nije moglo da se opredeli.
Godina 2022. bila je rekordna sa 663 milijarde dinara javnih nabavki. Više od polovine građana se o tome informišu preko televizija sa nacionalnom frekvencijom. Međutim, kad je reč o informacijama o javnim nabavkama najviše veruju ministarstvima, zatim nevladinim organizacijama, dok su mediji na trećem mestu.
Ispitanici bi voleli da imaju informaciju više o tome kako se troše budžetske pare za javne nabavke, ali im je ipak najvažnije da ono za šta se novac utroši bude kvalitetno urađeno.
Predrag Kurčubić, generalni direktor "Ipsos stratedžik marketinga", napominje da je u odnosu na prošlu godinu vidljiv rast broja građana koji ističu važnost ekoloških kriterijuma.
"Sada je taj kriterijum važan za nekih 50 odsto, dok je važnost troškova javne nabavke pala sa 70 na 42 odsto. Potom slede kriterijum energetske efikasnosti i sve važnija socijalna inkluzija koju ističe jedna četvrtina građana", navodi Kurčubić.
Šta plaši preduzeća
Za razliku od građana, sa sistemom javnih nabavki upoznata je otprilike polovina anketiranih preduzeća, a skoro 80 odsto ima pozitivno mišljenje. Međutim, 60 odsto firmi se plaši javnih nabavki u kojima su ključni neki drugi kriterijumi, a ne cena. Kod svakog četvrtog razlog je nedovoljna obučenost.
"To im naravno traži i neku promenu navika, promenu postupanja koja sa sobom nosi određenu odgovornost. Da bi se državni novac iz budžeta ekonomično i odgovorno trošio važno je i da radimo na jačanju konkurencije među ponuđačima i da gradimo njihovo poverenje u fer tržište, u fer sistem", naglašava direktorka Naleda Violeta Jovanović.
Neki imaju primedbu što su zakonom izuzete javne nabavke za "Ekspo 2027" i otvorena mogućnost da se nabavke regulišu uredbom umesto zakonom.
"Šta god da piše u uredbi postojaće problem sa zaštitom prava, jer se taj postupak ne može ostvariti. Firme koje recimo uoče da nešto nije bilo kako treba, nemaju mogućnost da se obrate republičkoj komisiji", ističe Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija.
Čak 94 odsto građana smatra da je potrebna veća kontrola. Takođe, za sve u lancu bi bilo značajno kada bi se više objavljivale informacije o izvršenju ugovora, a i kada bi se skratili postupci pred Komisijom za zaštitu prava ponuđača.