Ekonomija - Srbija

Izgradnjom gasovoda obezbediće se još jedan pravac snabdevanja prirodnim gasom, povezujući čvorište Mokrin u Srbiji sa transportnim gasovodom BRUA u Rumuniji.

Đedović Handanović je podsetila na to da saradnja Srbije i Rumunije u oblasti energetike duže od pet decenija predstavlja važan oslonac sigurnosti snabdevanja električnom energijom za građane i privredu u obe države, o čemu govori i podatak da je y 2023. godini čak 28 odsto ukupne razmene činila trgovina električnom energijom.

Ona je ukazala na to da današnjim potpisivanjem Memoranduma o razumevanju o izgradnji gasne interkonekcije Srbija – Rumunija, kapaciteta 1,6 milijardi kubnih metara, počinje nova etapa energetske saradnje naših zemalja.

Zahvaljujuću povezivanju sa Rumunijom i Bugarskom, a u narednom periodu i sa Severnom Makedonijom, Srbija postaje nezaobilazna tranzitna zemlja i važan partner u obezbeđivanju energetske sigurnosti zemalja centralne i istočne Evrope, kada je snabdevanje gasom u pitanju, naglasila je ministarka.

U Srbiji će ovaj dvosmerni gasovod za prenos prirodnog gasa biti dužine 13 kilometara, u Rumuniji približno 86 kilometara. Projektovan kapacitet je najmanje 1,6 milijardi kubika gasa, a deonica sa srpske strane biće završena do 2027. godine

Ovaj projekat predstavlja veliki korak u jačanju energetske bezbednosti dveju zemalja i integraciji regionalnog tržišta diversifikacijom ruta snabdevanja.

Burduž je ocenio da su Rumunija i Srbija danas napravile važan korak ka međusobnom povezivanju sistema za prenos prirodnog gasa, ponovivši da Memorandum predstavlja osnovu za obe zemlje da započnu investiciju BRUA–Mokrin.

Istovremeno, kako je naveo, blisko sarađujemo na ubrzanju elektroenergetskih interkonekcija, imajući sve preduslove za potpuni završetak deonice Rešica–Pančevo u prvoj polovini 2025. godine.

Prema njegovim rečima, neophodno je da energija lako teče između naših zemalja, obezbeđujući dve ključne stvari – konkurentno tržište koje će potrošačima doneti povoljnu cenu, kao i energetsku sigurnost i diversifikaciju izvora snabdevanja.

Ovi kombinovani elementi, kao i sama investicija u infrastrukturu, stvaraju poverenje i ekonomski rast, radna mesta i razvoj za ceo region, poručio je ministar.

Nakon potpisivanja Memoranduma, održan je sastanak na kojem su prisustvovali i direktori energetskih preduzeća dveju zemalja, a teme sastanka su bile potencijali za razvoj projekta reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 i Transbalkanski koridor.