Ekonomija - Srbija

Potreban jedinstven pristup u poreskoj reformi

Smanjenje poreskog opterećenja zarada ili povećanje PDV-a su samo segmenti sveobuhvatne poreske reforme, koja je neophodna, pa zbog toga ne bi trebalo u javnosti stvar pojednostavljavati i svoditi samo na dilemu - da li treba rasteriti proizvodne troškove ili opteretiti potrošnju, smatraju domaći ekonomisti.

U razgovorima za Tanjug, oni su ocenili i da je neophodno da se u što kraćem vremenskom periodu usaglasi pravac poreskih reformi na nivou izvršne vlasti i da se ne zaboravi prvobitno opredeljenje da se budzetski deficit umanji kroz smanjenje javne potrošnje.

Profesor na ekonomskom fakultetu u Beogradu Pavle Petrović podržao je predlog da se smanje porezi na zarade u Srbiji, ističući da je reč "o ozbiljnoj poreskoj reformi, koja bi bila korisna za Srbiju".

Stimulisanje izvozne privrede

"Smanjenjem poreskog opterećenja zarada naša zemlja povećala bi konkurentnost i stimulisale bi se nove investicije. Povećali bismo domaću konkuretnost, jer bi se smanjili troškovi rada koji su glavni domaći trošak stranog investitora. Stimulisala bi se izvozna privreda, jer izvoznici ne plaćaju PDV" (porez na dodatu vrednost), ukazao je Petrović.

"Poreska reforma će dati rezultate samo uz druge, stimulativne mere", ocenio je on i dodao da je povećanje PDV-a neminovnost, ukoliko se ide na smanjenje poreza na zarade, jer bi se u suprotnom pojavio veliki budžetski deficit.

On je, međuti, ukazao da ne treba gubiti iz vida da je poreska reforma sveobuvhatna i da se ne svodi samo na dilemu da li smanjiti poreze na zaradu ili povećati PDV.

Na pitanje, kada se može očekivati da se i na nivou vlasti usaglasi poreska reforma, Petrović je izjavio da je "to političko pitanje" i da sve zavisi od toga da li vlada kratkoročno ili dugoročno posmatra neophodnost sprovođenja takve reforme.

Makroekonomista Ljubodrag Savić izjavio je da je za svaku zemlju dobro kad se smanje porezi na zarade, jer to povećava konkurentnost domaće proizvodnje, "ali i da nije dobro kad istovremeno sa tim rastu neki drugi porezi, odnosno stopa PDV-a, jer ona u stvari guši potrošnju".

Dva pristupa poreskoj reformi

Savić kaže da je očigledno da postoje dva pristupa poreskoj reformi, koja su dijametralno suprotna i da je zbog toga važno da se u vladi postigne saglasnost po tom pitanju.

"Ista vlada, samo neki drugi ministar, Mlađan Dinkić, uveo je potrošačke kredite da bi subvencionisao tražnju, odnosno potrošnju kao način oporavka srpske privrede. Sa druge strane, ministarka finansija (Diana Dragutinović) predlaže stimulisanje proizvodnje na potuno drugačiji način, kroz smanjenje PDV-a. Tu postoji protivrečnost između jednog i drugog u korišćenju mera", ocenio je Savić.

Prema njegovim rečima, izazov je i dalje velika javna potrošnja, koja se ne može anulirati određenim strukturnim promenama u prihodima republičkog budžeta.

"Pošteno bi bilo da, uporedo sa smanjivanjem poreza koji se odnosi na poslodavce, država smanji i ukupne prihode budžeta, odnosno ukupnu javnu potrošnju, jer je to takođe na liniji jačanja konkurentnosti privrede Srbije", ocenio je on.

Savić se slaže da treba izvršiti izmene drugih poreskih zakona, ali se zalaže da se umesto progresivnih, primene proporcionalne poreske stope.

Drugačiji koncept

"Zalažem se za sasvim drugačiji koncept, u kome ljudi treba da plaćaju poreze u skladu sa ekonomskom snagom, odnosno poreska stopa treba da bude progresivna. Znači, što su veći ukupni prihodi pojedinca, domaćinstva ili kompanija, na te prihode bi se morala primenjivati i veća poreska stopa", objasnio je on.

Predsednik Društva ekonomista Niša i profesor tamošnjeg Ekonomskog fakulteta Boban Stojanović je rekao da je namera o smanjenju opterećenja zarada zaposlenih dobra za privredu, ali da će se povećanja prihoda preko povećanja poreza na dodatu vrednost odraziti na politiku cena, odnosno da će uticati na njihov skok.

"Imam utisak da smo brzo zaboravili na opredeljenje da budzetski deficit smanjimo preko smanjenja javne potrošnje", kazao je Stojanović.

Na pitanje u kojoj meri su predlog ministra ekonomioje Dinkića o stimulisanju tražnje kroz subvencionisane kredite i koncept Dragutinovićeve o povećanju PDV-a, koji bi mogao da utiče na smnajenje tražnje, komplementarni, Stojanović je objasnio da se Dinkićev predlog zasniva na kenzijanskom konceptu stimulisanja privredne aktivnosti preko povećanja tražnje, čemu je koncept Dragutinovićeve u pojedinim segmentima suprotan.

"Zato je dobro da vlada izađe sa celovitim predlogom i namerama šta misli da preduzme", zaključio je Stojanović.