Predstavljen koncept "Srbija 2020"

Bez autora
Dec 26 2010

Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković i potpredsednik Božidar Đelić predstavili su koncept razvoja Srbije do 2020. koji predviđa rast zaposlenosti, BDP-a, izvoza i investicija, a treba da bude osnova dugoročne strategije razvoja zemlje. Koncept razvoja "Srbija 2020" daje viziju bolje budućnosti ukupnog razvoja Srbije, a nakon konsultacija i javne rasprave Vlada bi trebalo da taj dokument usvoji u prvom kvartalu sledeće godine. Dva najvažnija parametra razvoja su rast BDP-a po glavi stanovnika koji bi do 2020. trebalo da bude 8.000 evra i rast zaposlenih za više od 400.000. Ekonomska strategija ima za cilj da obezbedi veći standard i bolji život stanovništva, što se ostvaruje kroz veću proizvodnju koja mora da bude dugoročno održiva. Dosadašnji model razvoja koji se zasnivao na velikoj domaćoj tražnji, uvozu i potrebi za stranim sredstvima, iscrpio svoje mogućnosti. Suština je da se privredni rast razvija na proizvodnji razmenjivih dobara, povećanju izvoza i investicija.

Predstavljen koncept Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković i potpredsednik Božidar Đelić predstavili su danas koncept razvoja Srbije do 2020. koji predviđa rast zaposlenosti, BDP-a, izvoza i investicija, a treba da bude osnova dugoročne strategije razvoja zemlje.

Cvetković je ukazao da koncept razvoja "Srbija 2020" daje viziju bolje budućnosti ukupnog razvoja Srbije, a nakon konsultacija i javne rasprave Vlada bi trebalo da taj dokument usvoji u prvom kvartalu sledeće godine.

Dva najvažnija parametra razvoja su rast BDP-a po glavi stanovnika koji bi do 2020. trebalo da bude 8.000 evra i rast zaposlenih za više od 400.000, rekao je premijer Cvetković za okruglim stolom "Vizija bolje budućnosti - Srbija 2020."

Ekonomska strategija ima za cilj da obezbedi veći standard i bolji život stanovništva, što se ostvaruje kroz veću proizvodnju koja mora da bude dugoročno održiva.  

Premijer je ukazao da je dosadašnji model razvoja koji se zasnivao na velikoj domaćoj tražnji, uvozu i potrebi za stranim sredstvima, iscrpio svoje mogućnosti.

"Suština je da se privredni rast razvija na proizvodnji razmenjivih dobara, povećanju izvoza i investicija", kazao je premijer.

On je naglasio da su neophodne reforme u svim segmentima društva, zatim smanjenje javne potrošnje i investicije u infrastrukturu.

Cvetković je naglasio da treba definisati strateške sektore u Srbiji, a to su poljoprivreda, građevinarstvo, energetika i saobraćaj.

Nacrt strategije razvoja Srbije ugrađen u budžet za 2011.

On je dodao da je Nacrt strategije razvoja Srbije do 2020. godine već ugrađen u predlog budžeta za 2011. godinu.

On je naveo da je planirano da se javna potrošnja smanji sa ovogodišnjih skoro pet na 4, 1 odsto bruto domaćeg proizvoda u narednoj godini.

Za sledeću godinu planirano je povećanje agrarnog budžeta za 10 odsto, podsticaja izvoznoj privredi za 18 odsto, dok će rast kapitalnih investicija iz budžeta biti veći za 20 odsto u odnosu na ovu godinu, kazao je Cvetković.

On je kazao, odgovarajući na pitanja o ulaganjima u obnovljive izvore energije, da je najisplativije ulagati u hidropotencijale, jer investicije u vetrogeneratore i solarne panele trenutno nisu isplative, iako je vlada usvojila "fid-in" tarife za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora.

Premijer je naglasio da su potencijalne lokacije na Drini, gde bi mogle da se izgrade nove hidrocentrale, trenutno najatraktivnije u Evropi, jer su strani investitori veoma zainteresovani za ulaganja u izgradnju tih objekata.

Do 2020. godine za nauku dva odsto BDP-a

Đelić je dodao da je konceptom razvoja Srbije do 2020. godine predviđeno da izdvajanje za nauku iznosi dva odsto BDP-a, koliko danas, u proseku, ulažu zemlje EU.

Đelić je prilikom predstavljanja nacrta tog koncepta, rekao da je cilj da pola od tih sredstava dolazi iz privatnog sektora.

On je naveo da budžet za 2011. godinu predviđa povećanje sredstava i da, ako se uzmu u obzir i obezbeđena nebudžetska sredstva, investicije u oblast nauke biće značajno veće nego do sada.

"To znači najpre povećanje izdvajanje sredstava za nauku sa 0,3 na 0,5 odsto BDP-a", naveo je Đelić, dodajući da će fokus biti na nekoliko naučnih prioriteta koji su navedeni i u Strategiji naučnog i tehnološkog razvoja Srbije (biomedicina, zaštita životne sredine i klimatske promene, energetika i energetska efikasnost, poljoprivreda i hrana, IKT).

On je naveo da je neophodno jačati naučnu pismenost društva i raditi na boljem povezivanju nauke i privrede.

Đelić, koji je i ministar za nauku i tehnološki razvoj, kazao je da je cilj da se formira Fond za inovacionu delatnost, kao i uključivanje naučne dijaspore u istraživanja u zemlji.

"Potom je važno povezivanje sa međunarodnom naučnom zajednicom, odnosno jačanje međunarodne saradnje", rekao je Đelić, navodeći da je na tom planu značajan početak pregovora za pridruživanje CERN-u.

Đelić je, govoreći o Konceptu Srbije 2020, naveo da će predsednik Srbije Boris Tadić, nakon oporavka, pokrenuti javnu raspravu o toj strategiji i da će kontaktirati sa svim parlamentarnim strankama, poslodavcima, predstavnicima NVO, lokalnom samoupravom, kao i predstavnicima privrede, domaćih i stranih investitora, brojnim stručnjacima...

Potpredsednik vlade je kazao daće vlada organizovati praćenje te javne rasprave i da je cilj usvajanje strategije do kraja prvog kvartala 2011.

Đelić je podsetio da je cilj da taj dokument bude usklađen sa strategijom Evropa 2020, i dodao da je neophodna i njegova usklađenost sa osnovnim ciljem Srbije - ulaskom u EU.

On je pozvao sve građane koji imaju korisne ideje da ih iskažu i podsetio da su dobrodošli svi da iznesu kritike, ukažu na nešto što je eventualno zaboravljeno, kao i na ono što bi moralo da bude uključeno u desetogodišnji plan.

Državni sekretar u Ministarstvu prosvete Tinde Kovač Cerović je istakla da je prema ovom konceptu predviđeno povećanje izdvajanja za obrazovanje na šest odsto BDP-a, a da će nova sredstva biti uložena u razvoj i podizanje kvaliteta obrazovanja, a ne samo za zarade i tekuće troškove.

Ona je podsetila da Srbija 2010. godine nema ljudski kapital koji bi mogao da "vuče i gura" razvoj Srbije, i dodala da među stanovništvom ima nešto manje od 15 odsto ljudi koji su rano prekinuli školovanje, kao i da 30 odsto stanovništva između 30 i 34 godine ima tercijarni nivo obrazovanja.

Kovač Cerović je navela da je prema Konceptu 2020, predviđeno unapređenje kvaliteta obrazovanja i funkcionalne pismenosti, kao i prilagođavanje znanja i veština koje su potrebne tržištu rada.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik