Ekonomija - Srbija

Predstavljeni radni tekstovi novih pravosudnih zakona

Popović je tom prilikom ukazala na to da će ona podrazumevati i isključenje politike iz izbora sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i glavnih javnih tužilaca i da će uspostaviti bolji sistem predlaganja, premeštaja i prestanka njihovih funkcija.

Ministarka pravde ocenila je da su građani, podrškom ustavnim promenama, osnažili temelje vladavine prava i pravne sigurnosti, čime su stvoreni uslovi za unapređenje zaštite ljudskih prava, ekonomski razvoj države i jačanje njenih demokratskih kapaciteta.

Imajući u vidu da je Ustavnim zakonom predviđen rok od godinu dana za usvajanje seta pravosudnih zakona, Popović je podsetila na to da je odmah po proglašenju Akta o promeni Ustava u Narodnoj skupštini, Ministarstvo pravde započelo konsultacije o tome sa Visokim savetom sudstva, Državnim većem tužilaca, Vrhovnim kasacionim sudom, Republičkim javnim tužilaštvom, Društvom sudija Srbije, Udruženjem javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, profesorima pravnih fakulteta, naučnim saradnicima Instituta za uporedno pravo i predstavnicima nevladinih organizacija.

Ona je navela da se prilikom odlučivanja o izboru članova radnih grupa, Ministarstvo pravde rukovodilo isključivo kriterijumima stručnosti, profesionalnosti i integriteta i motivom da budu uključeni oni koji mogu dati najveći doprinos za iznalaženje najboljih normativnih rešenja.

Popović je objasnila da, i pored pritisaka pojedinih nevladinih organizacija i udruženja, da njihovi predstavnici i rukovodstva uđu u sastav radnih grupa, nije bilo moguće uključiti sve zainteresovane i obezbediti rad sa ovako velikim brojem članova.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre, koji je prisustvovao otvaranju javne rasprave, istakao je da Evropska unija snažno podržava ozbiljan napor koji su Vlada Srbije, a posebno Ministarstvo pravde, sa predstavnicima pravosuđa i pravne struke, uložili u promociju i inplementaciju reformi, koje će Srbiju značajno približiti evropskoj porodici, kojoj i pripada.

Žiofre je ocenio da su reforme u oblasti pravosuđa ključni korak na evropskom putu Srbije, od kojeg će veliku korist imati i država Srbija i njeni građani.

Zahvalivši se predstavnicima Evropske unije i Saveta Evrope na podršci u reformi pravosuđa, Popović je pozvala sve zainteresovane institucije i pojedince da aktivno učestvuju u javnoj raspravi i doprinesu stvaranju što kvalitetnijih pravosudnih zakona.

Nakon izrade rešenja, koje su trajale četiri meseca, javnosti su danas predstavljeni radni tekstovi: Zakona o sudijama, Zakona o uređenju sudova, Zakona o Visokom savetu sudstva, Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o Visokom savetu tužilaštva.

Novim normativnim aktima Visoki savet sudstva je definisan kao nezavisan državni organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost suda, sudije, predsednika suda i sudije porotnika, dok je Visoki savet tužilaštva definisan kao samostalan državni organ koji obezbeđuje i jemči samostalnost javnog tužilaštva, Vrhovnog javnog tužioca, glavnog javnog tužioca i javnog tužioca.

Ovim organima je, u skladu sa preporukama Venecijanske komisije iz oktobra i decembra prošle godine, garantovana budžetska samostalnost, pa će moći direktno da predlažu sredstva za svoj rad, kao i plate nosilaca sudijske i javnotužilačke funkcije.

Ovim organima su, u skladu sa Ustavom, poverene i nove, znatno veće nadležnosti ‒ izbor svih sudija i predsednika sudova, javnih tužilaca i glavnih javnih tužilaca, kao i predlaganje kandidata za izbor Vrhovnog javnog tužioca.

Prisutnima su se obratili predsednica Vrhovnog kasacionog suda Jasmina Vasović i republički javni tužilac Zagorka Dolovac.