Ekonomija - Srbija

Prethodne krize potvrdile otpornost ekonomije

A kako Srbija dočekuje aktuelnu krizu? Po Indermitovim rečima Srbija je odradila sjajan posao kako bi održala makroekonomsku stabilnost.

Ivan Nikolić, direktor za naučnoistraživački razvoj u Ekonomskom institutu u Beogradu, rekao je da je naša ekonomija pokazala otpornost na dramatične spoljne šokove i rizike s kojima smo naizmenično suočeni poslednjih godina. Na primer, u uslovima izrazitog pritiska pandemije na smanjenje privredne aktivnosti Srbija je u 2020. uspela da očuva i uveća proizvodnju prerađivačkog sektora. „Kvalitetnija industrijska proizvodnja poslednjih godina obezbeđuje konkurentniji, tehnološki napredniji i sve vredniji robni izvoz. Pritom se tehnološka intenzivnost srpskog izvoza menja u željenom pravcu, dok je brzina tehnološke promene veoma povoljna”, kazao je Nikolić.

Prema preliminarnoj statističkoj proceni, realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u 2022. iznosio je 2,3 odsto. Godišnji realni rast od tri procenta u poslednjem kvartalu prošle godine ukazuje da je Srbija u evropskim okvirima, u smislu privredne aktivnosti, solidno prebrodila prvu ratnu godinu. Od 2014. to je treća potvrda ekonomske otpornosti na do sada nezabeležene šokove iz međunarodnog okruženja. Podsećanja radi, prvi udar sa potencijalom da uspori oporavak, nakon rebalansiranja ekonomije i sprovedenih mera fiskalne konsolidacije, bila je migrantska kriza iz 2015. Drugi globalni šok nastupa početkom 2020. sa širenjem virusa korona i on i dalje traje. Ali će pandemiju od februara 2022. ipak nadvladati, i to sa pojačanim efektima, rat u Ukrajini.

„Zbog negativnih posledica rata u Ukrajini, energetske krize, visoke inflacije i pooštrenih finansijskih uslova privredni rast u Evropi se sve više usporavao kako se godina bližila kraju. Devet zemalja je u četvrtom tromesečju 2022. imalo tekući pad BDP-a. Ukoliko ove vrednosti posmatramo za celu 2023. dobijamo dramatično predviđanje. Nemačka ekonomija se do kraja godine suočava sa padom od minus 1,7 odsto, Italija minus 0,5. Nemačka je u 2023, primera radi, ušla sa međugodišnjim padom prosečnih realnih zarada od 3,1 procenat i smanjenjem realnog prometa u trgovini na malo od 6,9 odsto. I Nemačka i Italija su srpskoj ekonomiji jako bitne. One apsorbuju petinu našeg robnog izvoza, dok njihove kompanije ovde zapošljavaju više od sto hiljada radnika”, naveo je Nikolić.

Za poslednjih osam godina Srbija je količinski posmatrano uvećala industrijsku proizvodnju za 28,9 odsto. Za to vreme nivo proizvodnje je u evrozoni ostao nepromenjen. Nemačka koja je decenijama bila predvodnik evropske industrijalizacije, tokom ovog perioda sa kumulativnim padom od minus 3,6 odsto postaje njen glavni kočničar. Fizički obim proizvodnje se i u Francuskoj 2022. sveo na nivo koji je niži nego tokom 2014. Na nivo proizvodnje iz 2019. vraćena je i industrija Italije i Španije. Tokom poslednjeg tromesečja 2022. čak 16 evropskih zemalja beleži u odnosu na isti period 2021. pad fizičkog obima industrijske proizvodnje.

Prema drugom posmatranom indikatoru kratkoročnog razvoja tržišta industrijskih proizvoda Srbija je od 2014. evropski rekorder. Vrednost prometa, odnosno vrednost prodatih proizvedenih proizvoda prerađivačkog sektora u Srbiji je od 2014. do 2022. uvećana za 1,2 puta (121 odsto). Od 2019. proizvodnja prerađivačkog sektora vrednija je 60,1 odsto. Poljska zauzima drugo mesto. Svi ostali već osetnije zaostaju. Na primer, ukupna proizvodnja prerađivačkog sektora Nemačke je krajem prošle godine bila tek za četvrtinu nominalno vrednija u odnosu na 2014.

I prema prirastu vrednosti izvoza robe i usluga Srbija se u sva tri analizirana vremenska intervala nalazi u evropskom vrhu. Za osam godina, prema evidenciji Evrostata, vrednost izvoza robe i usluga uvećana je za 2,6 puta – tačno 156,8 odsto, sa 14,922 milijarde evra u 2014. vrednost izvoza robe i usluga uvećan je na 38,317 milijardi u 2022. To je 23,4 milijarde evra novih izvoznih prihoda. Povrh toga, prvi put u istoriji Srbija je realizovala prošle godine tromesečni izvoz robe i usluga vredniji od 10 milijardi evra. U trećem tromesečju 2022. on je iznosio 10,015 milijardi evra, a u četvrtom tromesečju 10,457 milijardi. Od 2014. zbog privlačenja velikog broja multinacionalnih kompanija iz sektora informativno-komunikacione tehnologije bolju izvoznu dinamiku u Evropi ima jedino Irska.