Ekonomija - Srbija

Privreda se oporavlja, ali manje od mogućnosti

Bruto domaći proizvod (BDP) raste, takođe i realne zarade, inflacija usporava, a smanjuju se spoljni deficiti.

„U ovoj godini očekuje se rast privrede od tri do 3,5 odsto, što će biti ispod dugoročnog trenda od oko četiri odsto, koji je i prirodni potencijal. Inflacija će biti iznad sredine ciljnog koridora Narodne banke od tri odsto. U odnosu na zemlje centralne i istočne Evrope privredna aktivnost kod nas raste brže, ali je inflacija viša. U narednim mesecima očekujemo dalje usporavanje inflacije i njen povratak u granice ciljanog koridora NBS od tri plus-minus 1,5 odsto do sredine godine. U drugoj polovini godine rast cena mogao bi da se kreće u gornjem delu ciljnog intervala, što bi rezultiralo prosečnom inflacijom u 2024. od četiri do 4,5 odsto”, naveo je Arsić.

Osnovni pokretači oporavka u 2024. godini biće rast privatne potrošnje usled realnog rasta plata i penzija, rast javnih investicija i blagi oporavak evropskih privreda. Na drugoj strani, oporavak će usporavati visoke kamatne stope, koje će kočiti domaće i strane investicije, a geopolitički rizici usporavaju spoljnu trgovinu i povećavaju varijabilnost cena primarnih proizvoda.

Očekivanja su da će NBS sredinom godine početi da smanjuje kamatnu stopu.

Arsić se osvrnuo i na investicioni plan Ekspo 2027. godine, navodeći da će time javne investicije da iznose sedam odsto BDP-a, što je dobro. Tolike investicije imaju i drugu stranu zbog visokih kamata, po kojima se za njih zadužujemo.

„Javne investicije će imati veći pozitivan uticaj ako se koriste domaći resursi, preduzeća i radna snaga. I obrnuto, ako budu više radila strana preduzeća i radnici, efekat po nas biće manji”, rekao je Arsić.

Sem toga, postoji rizik da realizacija javnih investicija, uz visok rast tekućih rashoda, poveća minus u javnim finansijama iznad planiranih 2,2 odsto BDP-a, ali on može da bude izbegnut.

Po oceni autora „Kvartalnog monitora”, u narednim mesecima očekuje se stagnacija ili blagi pad nominalnih kamatnih stopa i dodatni rast realnih kamatnih stopa. Procenjuju da će kamatne stope ostati relativno visoke u narednih godinu-dve.

Srbija, kao i većina evropskih zemalja, suočava se sa nestašicom radne snage određenih kvalifikacija, kao posledicu demografskih trendova, ali i neusklađenosti ponude i tražnje za radnom snagom. U 2024. očekujemo dalji postepeni rast zaposlenosti uz nešto snažniji realni rast prosečne zarade.

Priliv stranih direktnih investicija je usporio u 2023, ali je i dalje ostao na dosta visokom nivou. I pored ovog smanjenja, SDI su bile preko dva puta veće od tekućeg deficita platnog bilansa, što je stvorilo znatno veću ponudu od tražnje za devizama. U 2024. očekuje se dalje smanjenje priliva SDI. Na to će uticati očekivani spor privredni rast u zemljama EU, odakle dolazi najveći deo SDI u Srbiju, još uvek visoke kamatne stope, smanjenje poreskih podsticaja za investiranje u inostranstvu preduzeća iz EU, ali i rast troškova poslovanja u Srbiji (relativno visok rast zarada i cene energije u evrima), kao i nedovoljna ponuda nekih kategorija radne snage.