Ekonomija - Srbija

Prodaja državnog "srebra"

U Vladi Srbije razmišljaju da hronični nedostatak para umanje prodajom nekog javnog preduzeća. Stručnjaci upozoravaju da porodično srebro ne bi trebalo prodavati u bescenje da bi se finansirala isplata plata i penzija.

Jedan od načina da se dođe do novca u uslovima besparice mogla bi da bude prodaja nekog od javnih preduzeća. Premijer je obećao da Vlada neće prodavati EPS niti strateška javna preduzeća poput Železnica, PTT-a ili Aerodroma. Stručnjaci kažu da ne ostaje još mnogo toga vrednog, osim "Telekoma".

"Svi pratite naš koalicioni sporazum, znate šta se sigurno neće prodavati od državne imovine", kaže ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić.

Dinkić, međutim, navodi da, kad je reč o ostalom, postoji mogućnost prodaje na javnom tenderu. "Ali odluka još nije doneta. Nećemo prodavati nešto za šta nemamo sigurno makar jednog potencijalnog kupca", ističe Dinkić.

Stručnjaci upozoravaju da tako dobijen novac nikako ne bi trebalo da ode za pokriće tekućih troškova države.

"Opasnost je da, kad jednom dobijete prihod od privatizacije vi to potrošite na veći deficit. Samim tim dozvolite veći rast javnog duga, a to bi bilo ekonomski pogubno", smatra predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.

Nije sporno, ali ni dobro za ekonomiju to što država ima previše vlasništva nad prirodnim bogatstvima i drugim resursima i preduzećima. Međutim, stručnjaci upozoravaju da nije trenutak za veliku privatizaciju.

"Ako se vlada, ipak, opredeli za prodaju nekog preduzeća, mislim da bi bilo dobro da odredi minimalnu cenu koja bi se formirala na osnovu vrednosti preduzeća u normalnim vremenima, a ne u vreme krize, makar ta privatizacija propala kao 'Telekoma' tokom ove godine", ističe ekonomista Milojko Arsić.

Kako navodi, nije dobro opredeljenje da se pošto-poto proda neko preduzeće ili imovina da bi se obezbedila sredstva za finansiranje budžeta.

U Privrednoj komori Srbije kažu da bi, umesto prodaje preduzeća koja su porodično srebro, trebalo prodati ono što država ima, a ne koristi.

"To su objekti koje je vojska imala u ekskluzivnim zonama, pa napustila, potencijali u poljoprivrednom, u građevinskom zemljištu, oko pola miliona hektara zemljišta koje je neiskorišćeno, kao i drugi objekti kojima raspolaže država, a nisu u funkciji", navodi Goran Rodić iz Privredne komore Srbije.

Rodić navodi da je gruba procena da je vrednostih toga pre tri godine bila 180 milijardi evra.

"Oko 20 odsto bi moglo da se baci na tržište. Sami izračunajte koliko je to para i mnogi problemi bi se rešili, i budžet, i krediti, i sve ostalo", kaže Goran Rodić.

Kada je u pitanju prodaja imovine u vlasništvu države, ne bi bila dobra masovna prodaja, smatra Milojko Arsić i dodaje da bi ona dovela do pada cene. "To možda odgovara nekim biznismenima da bi došli do vlasništva nad značajnom imovinom po povoljnim uslovima, ali to je nešto što ne bi bilo u interesu društva", ističe Arsić.

Dok Vlada ne saopšti šta će od imovine prepustiti privatnicima, jasna je samo sudbina Komercijalne banke – ne prodaje se, već će država do kraja godine uložiti novac u njenu dokapitalizaciju, da bi zadržala većinski udeo u vlasništvu.