Ekonomija - Srbija

Profiti firmi „dižu” inflaciju

Drugim rečima u svetu su korporacije iskoristile inflaciju za rast cena, a ne samo ovdašnji trgovci povećanjem marži. Narodna banka Srbije (NBS) u nedavno objavljenoj analizi navodi da dosadašnja inflacija u velikom broju zemalja „izgleda” da odražava više profite korporacija i uvozne cene. Da je to slučaj u zoni evra, ukazuju zvaničnici Evropske centralne banke (ECB), kao i analiza Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Na veće profite korporacija odnosi se gotovo polovina povećanja cena, oko 45 odsto, od početka 2022. pa zaključno s prvim kvartalom ove godine, jer su kompanije iskoristile rast troškovnih pritisaka da podignu cene više nego što je bio primarni efekat šoka.

Analiza je pokazala da je povećanje profita bilo najviše u sektorima koji su imali koristi od povećanja svetskih cena primarnih proizvoda, kao i sektorima koji su bili izloženi neusklađenostima ponude i tražnje. Slede uvozne cene, čiji je doprinos inflaciji opao nakon maksimuma sredinom 2022. i na koje se odnosi oko 40 odsto inflacije u posmatranom periodu. Na troškove rada ide 25 procenata povećanja cena od početka 2022. Doprinos troškova rada nešto je viši u poslednjim tromesečjima i očekuje se da bi mogao dalje da raste u narednom periodu. Porezi su imali blagi dezinflatorni uticaj.

„Profiti korporacija su najvažniji faktor koji je vodio rast cena 2022, kao što to navodi ECB, i biće najvažniji faktor i u ovoj godini ako korporacije ne budu prinuđene da smanjenjem profita apsorbuju rastuće troškove zarada koji se očekuju u narednom periodu. U ECB-u su zabrinuti da će korporacije ponovo testirati spremnost potrošača da plate više cene uprkos oštrom padu većine troškova inputa poslednjih meseci. Ključno pitanje je koliko će brzo plate rasti i da li će kompanije apsorbovati veće troškove zarada bez daljeg povećanja cena svojih proizvoda i usluga, jer je to uslov da se u zoni evra postigne cilj za inflaciju u 2025”, napominje se u analizi naše centralne banke.

Plate reaguju sporije od cena na šokove, pa su zaostale u porastu (u zoni evra su prošle godine realno pale za oko pet odsto), tako da su povećani pritisci zaposlenih da se zarade uvećaju kako bi nadoknadili izgubljenu kupovnu moć. Očekuje se da će radnici zone evra u naredne dve godine nastojati da vrate vrednost plata na pretpandemijski nivo, što bi značilo da zarade treba da se povećaju za 14 odsto do kraja 2025. Međutim, ako kompanije prebace ovo povećanje na potrošače preko viših cena svojih proizvoda, visoka inflacija će trajati duže nego što se predviđa.

Iskustvo s prethodnim šokovima pokazuje da su korporacije apsorbovale rastuće troškove profitnim marginama, jer su zbog sporijeg privrednog rasta potrošači bili manje spremni da tolerišu rast cena. Međutim, 2022. se to nije desilo zbog specifičnih uslova na strani tražnje. Postpandemijsko oslobađanje tražnje, nagomilana štednja, ekspanzivna fiskalna politika, uz ograničenja na strani ponude usled zastoja u lancima snabdevanja, dali su korporacijama prostora da višim cenama povećaju svoje profite.

Iz NBS podsećaju da je glavni ekonomista MMF-a Pjer Olivije Gurinša, naglasio da je dobra vest da sada, kada zarade počinju da rastu kako bi nadoknadile izgubljenu kupovnu moć, kompanije imaju prostora da povećaju plate bez podizanja cena proizvoda, jer imaju uvećane profitne margine, koje se mogu vratiti na istorijski uobičajene nivoe, tako da se ne pokrene drugi talas rasta inflacije. Da bi se inflacija vratila na cilj, mora se osigurati da korporacije smanjenjem profitnih margina apsorbuju rast zarada, jer za to imaju prostora. Zato kreatori monetarne politike nastoje da izbegnu preuranjeno obustavljanje zaoštravanja monetarne politike, koje bi moglo poništiti napredak do sada postignut kada je reč o inflaciji.

Očigledno tragom svetskog trenda NBS je uradila analizu o trgovačkim maržama pet maloprodajnih lanaca u Srbiji u protekle tri godine. Pre nekoliko dana saopštili su da su trgovinske marže grupe maloprodajnih lanaca nominalno veće u 2022. u odnosu na 2019. za 36,6 odsto i pozvala da ih smanje. Zbog toga što su trgovci povećali marže NBS ima problem da vrati inflaciju u granice cilja od tri, plus, minus 1,5 odsto.