Izmjene zakona čiji je cilj rasterećenje privrede, koje je najavio Odbor za reformu privrednog sistema RS, imaće pozitivan efekat, ali je neophodno preduzeti dodatne mjere kako bi ekonomiji bio dat jači zamajac, ocijenili su predstavnici poslovne zajednice i ekonomisti.Odbor za reformu privrednog sistema RS pripremio je radne verzije izmjena 11 zakona čiji je cilj jačanje privrede i zapošljavanje, a jedna od najvažnijih mjera je smanjenje zbirne stope doprinosa na rad sa 33 na 31,6 odsto.
Izmjene zakona čiji je cilj rasterećenje privrede, koje je najavio Odbor za reformu privrednog sistema RS, imaće pozitivan efekat, ali je neophodno preduzeti dodatne mjere kako bi ekonomiji bio dat jači zamajac, ocijenili su predstavnici poslovne zajednice i ekonomisti.
Odbor za reformu privrednog sistema RS pripremio je radne verzije izmjena 11 zakona čiji je cilj jačanje privrede i zapošljavanje, a jedna od najvažnijih mjera je smanjenje zbirne stope doprinosa na rad sa 33 na 31,6 odsto. Među najvažnijim promjenama je i donošenje zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza, izmjena Zakona o porezu na dobit, te podnošenje inicijative za izmjenu Zakona o akcizama kako bi dio prihoda od akciza na duvan i cigarete bio preusmjeren za fondove zdravstva i izmjena Zakona o PDV-u koja bi podrazumijevala uvođenje niže poreske stope za životne namirnice.
Predsjednik Privredne komore RS Borko Đurić kaže da je dobrodošlo smanjenje doprinosa, ali da je teško reći koliko će najavljene mjere biti rasterećenje za privredu s obzirom na to da se nazire povećanje opšte stope PDV-a.
- Kupovna moć građana je niska, tako da bi povećanje stope PDV-a neminovno išlo preko leđa privrednika. U svakom slučaju, dobro je što se počelo raditi i što ima pozitivnih pomaka. Nismo ni očekivali da imamo prevelike efekte u jednoj godini - naglasio je Đurić i dodao da je, kada je u pitanju zakon o izmirenju novčanih obaveza, neophodno da rokovi plaćanja ne budu duži za javni nego za privatni sektor.
Predsjednik Unije udruženja poslodavaca RS Dragutin Škrebić kaže da je velika stvar smanjenje stope doprinosa, ali da reforma podrazumijeva još krupnije korake.
- Ne smatram da je reforma samo smanjenje doprinosa za 1,4 odsto. To je nedovoljno i moglo je biti znatnije - naglasio je Škrebić.
On je dodao da je mjera koja se odnosi na rokove izmirenja novčanih obaveza jedna od boljih i da je bila neophodna kako bi bila uvedena finansijska disciplina.
- Ako bi svi plaćali obaveze na vrijeme, i porezi bi mogli biti manji. Unija udruženja poslodavaca će nastojati da se bori protiv loših poslodavaca koji ne plaćaju obaveze jer ako tražimo neka prava, moramo imati i obaveze. Naravno, to tražimo i od državnih institucija, prije svega Fonda zdravstvenog osiguranja koji bi trebalo na vrijeme da izmiruje obaveze prema privrednicima za bolovanje - rekao je Škrebić.
Član Udruženja ekonomista RS SWOT Predrag Duduković kaže da najavljene mjere predstavljaju dobar, ali simboličan početak. Kazao je da je veliki problem što se nigdje ne govori o smanjenju parafiskalnih nameta. Prema njegovom mišljenju, smanjenje stope doprinosa neće imati mnogo pozitivnih efekata. On smatra da bi bolje bilo 53 miliona KM, koliko se procjenjuje da će ostati privredi po tom osnovu, utrošiti za subvenciju zapošljavanja radnika. Kazao je da bi se tim iznosom moglo finansirati zapošljavanje najmanje 5.000 radnika, što bi dalo daleko veće efekte.
- Najbolji dio ovih mjera je ukidanje poreza na dividendu jer će to vjerovatno doprinijeti da se firme koje su odlazile odavde vrate. Takođe, vrlo bitan je zakon o rokovima izmirenja obaveza - dodao je Duduković.
Jedan od problema na koje privrednici konstantno upozoravaju je i glomazna i neefikasna javna uprava. Radna grupa za reformu javne uprave pri Odboru za reformu javnog sektora RS održala je juče stručne konsultacije o iskustvima članica EU u reformskim procesima u ovom sektoru. Međunarodni ekspert u oblasti javne uprave iz Slovenije Gregor Virant rekao je da javna uprava mora biti profesionalna, odnosno da se zapošljavanje bazira na stručnosti, a ne političkoj lojalnosti.
- Takođe, javna uprava ne smije biti prepreka privrednom razvoju, već mora da ga podržava. Slovenija je u javnoj upravi od 2005. godine smanjila broj radnika za 13 odsto, a radili smo to uglavnom prirodnim odlivom, odnosno nismo zapošljavali nove radnike nakon što neki odu u penziju. Siguran sam da se to može primijeniti i u RS - rekao je Virant.
Ministar uprave i lokalne samouprave RS Lejla Rešić kazala je da je u RS urađeno mnogo u oblasti reforme javne uprave.
- Opredjeljenje Vlade nije smanjenje broja radnika niti smanjenje plata, već da vidimo da li su nam potrebni određeni opisi poslova koji se vuku iz ranijeg perioda i sistema - rekla je Rešićeva.
Predsjednik Sindikata uprave RS Tomislav Vrhovac istakao je da bi iskustva Slovenije trebalo primijeniti i u RS i na bezbolan način sprovesti ovu reformu. Direktor Privredne komore RS Dragica Ristić rekla je da poslovna zajednica od reforme očekuje efikasniju javnu upravu, koja je servis i građana i privrede.
Đokić
Ministar industrije, energetike i rudarstva RS Petar Đokić rekao je da je cilj privrednih reformi realizacija Ekonomske politike RS za 2015. godinu, odnosno omogućavanje većeg ekonomskog rasta. On je naglasio da će brojne aktivnosti biti započete u ovoj, ali će dio tih aktivnosti biti prenesen i u naredne godine, jer je nemoguće sprovesti sveobuhvatnu i po sadržaju zahtjevnu reformu u jednoj godini.