Prošle godine, trgovinska razmena Kine i zemalja centralne i istočne Evrope iznosila je 55 milijardi američkih dolara, što je sedam odsto ukupne razmene s Evropom. Na Starom kontinentu prvi partner Kine je Nemačka. Srbija je, po obimu razmene, daleko niže. Ima li mesta za srpske privrednike na ogromnom kineskom tržištu?Hoće li na novom ekonomskom "putu svile" ime Srbije biti podvučeno, zavisi od spremnosti naše zemlje da se uključi u otvaranje kineskog tržišta prema zemljama centralne i istočne Evrope.
Osim za infrastrukturne projekte, Kinezi su zainteresovani za razvoj turizma i poljoprivredne proizvode iz Srbije i celog regiona.
Prošle godine, trgovinska razmena Kine i zemalja centralne i istočne Evrope iznosila je 55 milijardi američkih dolara, što je sedam odsto ukupne razmene s Evropom. Na Starom kontinentu prvi partner Kine je Nemačka. Srbija je, po obimu razmene, daleko niže. Ima li mesta za srpske privrednike na ogromnom kineskom tržištu?
Hoće li na novom ekonomskom "putu svile" ime Srbije biti podvučeno, zavisi od spremnosti naše zemlje da se uključi u otvaranje kineskog tržišta prema zemljama centralne i istočne Evrope. Prošle godine, prema podacima kineskog Instituta za evropske studije, iznos trgovinske razmene sa Srbijom bio je 612.180.000 američkih dolara.
"Mi u Kini dajemo veliki značaj našim odnosima s Evropom, posebno s istočnom i centralnom, jer to je oblast koja nije toliko napredna kao one zemlje na zapadu, i imamo mnogo više stvari koje možemo da radimo da bismo pomogli jedni drugima. Zato je lako dvema stranama da prošire i pojačaju saradnju", kaže potpredsednik Kineske diplomatske asocijacije Lu Fengding.
Investicije Kine u zemlje centralne i istočne Evrope ne mogu da se porede s investicijama u Evropsku uniju. Ipak za kineske diplomate most Zemun-Borča, koji bi trebalo da bude gotov do kraja godine, dobar je primer saradnje. To nije i jedini projekat za koji su posebno zainteresovani.
Liju Haising iz Ministarstva spoljnih poslova Kine kaže da su se prošle godine Kina, Srbija i Mađarska dogovorile da će sarađivati na izgradnji železnice od Beograda do Mađarske, što je dobar primer saradnje Kine i zemalja centralne i istočne Evrope.
"Mi očekujemo što raniji početak radova. Osim toga, ekonomska razmena Kine i Srbije čuva trend razvoja, takođe na međunarodnom planu dve zemlje imaju slične i zajedničke stavove i dobro sarađujemo u Ujedinjenim nacijama. Mi smo spremni da nastavimo saradnju", kaže Liju Haising.
Da nismo koristili svaku šansu pokazuje to što je Srbija 15. na listi evropskih zemalja po obimu trgovinske razmene s Kinom, iza Rumunije, Bugarske, Hrvatske, Slovenije ali ispred Albanije, Makedonije, Bosne i Crne Gore.
Osim za infrastrukturne projekte Kinezi su zainteresovani za razvoj turizma i poljoprivredne proizvode iz Srbije i celog regiona. Da bi poljoprivredni proizvodi stigli do Kine potrebno je da se više sazna o samim proizvodima i uslovima poslovanja u celom regionu.