Ekonomija - Srbija

Radosavljević: Koncept "Srbija 2020" je ostvarljiv

Nacrt strateškog dokumenta "Srbija 2020" je ostvarljiv, a ciljevi koji su postavljeni su realno optimistični i mogu da se dostignu, jer je koncept urađen i u skladu sa projekcijama međunarodnih finansijskih institucija i Međunarodnog monetarnog fonda, izjavio je ekonomista Goran Radosavljević.

"Primena tog koncepta neće biti laka, ali svakako je moguća, jer su neke druge zemlje u regionu pre krize pokazale da veoma visok rast može vrlo brzo da se dostigne", predočio je Radosavljević, navodeći primer Slovačke i Češke, koje su primenile taj koncept baziran na industrijskoj proizvodnji orijentisanoj na izvoz.

Komentarišući koncept razvoja Srbije do 2020. godine, koji je u subotu predstavio predsednik Srbije i lider Demokratske stranke Boris Tadić, na izbornoj skupštini te stranke, Radosavljević je podsetio da je te iste ciljeve postavila i Evropska unija, a Srbija je i postavila cilj da naša zemlja u tom periodu postane članica Unije.

"Dokument je krovni koncept razvoja, što znači da će biti dalje razrađen kroz sektorske strategije i to je jedna od prvih stvari koje moramo da uradimo u narednom periodu da bi strategija profunkcionisala, da je već od 2011. godine uskladimo sa postojećim strategijama i da donesemo prateća dokumenta", kazao je Radosavljević.

Radosavljević, koji je ekonomski savetnik potpredsednika vlade za evropske integracije Božidara Đelića, dodao je da tu, pre svega, misli na produženje strategije nauke do 2020. godina, zatim usvajanje koncepta postkriznog ekonomskog razvoja do 2020. godina i na reformu prosvete.

Izrada sektorskih strategija

Ono za šta je potrebno malo više vremena su neke druge socio-ekonomske i društvene kategorije, kao što je smanjenje siromaštva, prelazak sa ekonomije zasnovane na proizvodnji i uslugama nerazmenljivih dobara, na produkciju dobara s kojima se može trgovati i izvoziti, produkt su visoke tehnologije, naveo je on.

"Cilj je da se na osnovu ovog dokumenta uradi nekoliko sektorskih strategija i da se kroz te sektorske strategije detaljnije definiše koje će to reforme biti, koji će to prioriteti biti", naglasio je Radosavljević i napomenuo da su neke od tih sektorskih strategija već urađene.

Strategija postkriznog ekonomskog razvoja nakon 2020. godine predviđa da investicijama u sektor proizvodnje razmenljivih dobara Srbija vrlo brzo može, od zemlje koja izvozi 20 do 25 posto svog bruto domaćeg proizvoda (BDP), da promeni taj odnos u korist povećanja izvoza.

"Promena sa potrošnje na izvoznu tražnju, koja treba da vuče rast BDP-a u narednim godinama je moguća i zemlje u regionu i zemlje nove članice EU su pokazale da je to moguće", poručio je Radosavljević.

Nacionalni odgovor na ciljeve EU

Bivša ministarka u vladi Zorana Đinđića, Gordana Matković, izjavila je da nacrt strateškog dokumenta "Srbija 2020" praktično prati strategiju "Evropa 2020" i suštinski predstavlja naš nacionalni odgovor na ono što su strateški ciljevi EU.

"Osnovna razlika je što, imajući u vidu da Srbija ekonomski zaostaje za EU, postoje u razvojnom smislu elementi koji podrazumevaju i neke preduslove da bi ti ciljevi mogli da se ostvare, tako da su prilagođeni za srpske uslove, da bi mogli da se realizuju", objasnila je Matkovićeva.

Odgovarajući na pitanje koliko je realan i ostvarljiv koncept razvoja Srbije do 2020. godine, Matkovićeva je kazala da je u sferi socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva, učinjen pokušaj da se daju procene u narednih 10 godina i navedeno koji su preduslovi da bi se te procene ostvarile u svim sferama života i rada u Republici, pa i u ove dve oblasti.

"Te procene nisu davane iz glave, one se zasnivaju na nekim preduslovima, a preduslovi su, naravno, da ne bude nekih velikih faktora koji bi mogli da nas skrenu sa putanje razvoja, poput ratova devedesetih godina prošlog veka ili poslednje svetske ekonomske krize", ukazala je ona i dodala da ta procena podrazumeva i konstantan ekonomski rast.

"Ono što je činjenica, to je da se sasvim otvoreno iznosi ono što su osnovni problemi u svakoj od ovih sfera koje su postavljene kao osnovni ciljevi, pa tako i u sferi siromaštva", objasnila Matkovićeva i napomenula da nacrt strateškog dokumenta "Srbija 2020", kao i svaki strateški dokument, ne ulazi u detalje, ali ako se gledaju delovi tog dokumenta, jasno je šta to sve podrazumeva.

Dalji koraci na Vladi Srbije

Matkovićeva, koja je i savetnik predsednika Republike, navela je da su u tom strateškom dokumentu date naznake u sferi novčanih naknada, usluga socijalne zaštite i penzijskog sistema.

Odgovarajući na pitanje kako će takav dokument postati operativan za našu zemlju, Matkovićeva je rekla to zavisi od Vlade Srbije, koja će nakon javne rasprave odlučiti u kojoj meri će jedan takav dokument usvojiti i pretočiti ga u konkretne aktivnosti i ekonomske i socijalne programe.

Matkovićeva je naglasila da nacrt strateškog dokumenta "Srbija 2020" ni na koji način nije u suprotnosti strateškim dokumentima koje Srbija već ima i ukazala da je taj dokument u skladu sa Strategijom razvoja socijalne zaštite i naslanja se, u osnovi, i na Strategiju za smanjenje siromaštva.