Ekonomija - Srbija

Mali je, na otvaranju „Kopaonik biznis foruma”, koji svake godine okuplja veliki broj državnih zvaničnika, privrednika i  ekonomista, predstavio ekonomsku politiku Vlade i do sada postignute rezultate.

On je ukazao na to da su baza svakog daljeg privrednog rasta nastavak investicija i činjenica da je Srbija u godinama teških kriza sačuvala makroekonomsku stabilnost i ostvarila rast.

Potpredsednik Vlade je najavio dalje planove za rast i razvoj, pre svega zahvaljujući organizaciji izložbe EKSPO 2027 i planu „Skok u budućnost”.

On je upozorio i na to da moramo da računamo na nove krize koje se u svetu javljaju iz godine u godinu, a koje je nemoguće predvideti, što je postala „nova normalnost”.

Potpredsednik Vlade je poručio da su razvoj veštačke inteligencije i novih tehnologija dve okosnice razvoja u budućnosti, u čemu Srbija ne zaostaje.

Mali je podsetio na to da je 2019. godine, neposredno pred pandemiju koronavirusa, naša stopa rasta bila 6,4 odsto, zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije, te poručio da je cilj da se vratimo tim stopama.

To će biti moguće pomoću plana „Skok u budućnost – Srbija 2027”, istakao je on i dodao da je prošle godine Srbija prvi put prešla granicu od 69 milijardi evra BDP-a, dok je ove godine projektovani rast 3,5 odsto.

Potpredsednik Vlade je prošlu godinu sa rastom od 2,5 odsto BDP-a ocenio kao uspešnu, te dodao da je realno da do kraja 2027. godine dostignemo ciljanih 100 milijardi evra BDP-a.

On je podsetio na to da od sutra stupa na snagu i sistem za prepoznavanje radnih dozvola između Severne Makedonije, Albanije i Srbije, što će doprineti razvoju tržišta rada i fluktuaciji kadrova.

Mali je napomenuo i da je 2023. godine prva projekcija deficita budžeta bila 3,3 odsto, da bi rebalansom on bio smanjen na 2,8 odsto, a da je na kraju ostvaren deficit od 2,2 odsto.

Javni dug držimo ispod 50 odsto BDP-a, ispod proseka evrozone, nivoa Mastrihta. Umesto u potrošnju, najveći deo novca uložili smo u investicije, ukazao je Mali i dodao da su time sačuvana mala i srednja preduzeća koja su nosioci ekonomije.

Prema njegovim rečima, prošle godine je cilj bio da se sačuva realni dohodak građana, pa je tako u decembru prosečna plata iznosila oko 812 evra, dok se u decembru ove godine očekuje da dostigne 920 evra.

On je istakao važnost kontinuiteta daljeg otvaranja fabrika i dolaska investitora, te ocenio da dosadašnji rezultati na tom polju pokazuju da im se sviđa politika Srbije na putu pridruživanja EU, ali sa suverenom ekonomskom politikom.

Potpredsednik Vlade je napomenuo i da je od 2019. godine Srbija jedan nivo ispod investicionog rejtinga, koji bi do sada i dostigla da nije geopolitičke nestabilnosti i globalnog izostanka daljeg unapređivanja rejtinga.

On je poručio i da se Srbija sa inflacijom bori stabilnim deviznim kursom, koji je najvažnije sidro kada su inflatorna očekivanja u pitanju.

Naš cilj da do 2027. godine prosečna plata iznosi 1.400 evra, minimalne zarade i penzije 650 evra potpuno je ostvariv, zaključio je Mali, naglasivši da su mir i stabilnost preduslov za sve.