Ekonomija - Srbija

Rast BDP u Srbiji ove godine znatno manji od planiranih 4,5%

Skoro je izvesno, kako je ocenjeno u publikaciji u izdanju Ekonomskog fakulteta u Beogradu i Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN), rast BDP u 2022. biće znatno manji od planiranih 4,5 odsto čime će biti prekinut relativno visok privredni rast iz prethodne godine. Inflacija će, kako su naveli, nastaviti da raste, i to ukupna i bazna.

Rat već utiče na rast cena

Rat u Ukrajini i sankcije prema Rusiji, kako je ukazano, već utiču na rast cena energenata, metala, žitarica i hrane na svetskom tržištu, a verovatno će u narednom periodu biti zahvaćeno sve više drugih primarnih proizvoda i repromaterijala.

Zbog toga se, kako prenosi Beta, očekuje da inflacija u drugom kvartalu privremeno uđe u zonu dvocifrenog međugodišnjeg rasta.

„Ekonomske posledice pandemije još se nisu potpuno smirile, a svet se nalazi pred novim i velikim eizvesnostima. Rat u Ukrajini, uz postojeću energetsku krizu i visoku inflaciju sigurno će znatno pogoršati makroekonomske trendove u celoj Evropi. Koliko će to pogoršanje biti i koliko će trajati zavisiće u velikoj meri od daljeg razvoja situacije u Ukrajini, što se trenutno ne može pouzdano predvideti”, ocenili su autori.

Srbija, kao i druge evropske zemlje, kako je navedeno, novu nestabilnost dočekuje s nešto lošijim makroekonomskim indikatorima nego uoči krize iz 2020. godine, što je ;razumljivo uzimajući u obzir da je prethodna kriza u određenoj meri iscrpila javne finansije, povećala fiskalni deficit i javni dug i uticala na ubrzanje inflacije.

Rat u Ukrajini utiče, kako su autori naveli, na privredu Srbije tako što rastu cene primarnih proizvoda, pada izvoz u Rusiji i Ukrajinu, kidaju se proizvodni lanci, smanjuje se rast BDP i u evropskim zemljama, izmešta se proizvodnja iz Rusije, ali postoje nagoveštaji da će se neke firme zapadnih zemalja iz Rusije seliti u druge zemlje centralne i istočne Evrope, uključujući i Srbiju.

„Najvažnije makroekonomske posledice krize za Srbiju su sporiji rast BDP, ubrzanje inflacije, rast fiskalnog deficita i javnog duga, rast spoljnotrgovinskog deficita, pad stranih direktnih investicija i značajno smanjenje deviznih rezervi”, naveli su autori publikacije.

Moguće su i koristi

Osim negativnih posledica rata moguće su, kako su ocenili, i određene ekonomske koristi za Srbiju, kao što je to slučaj sa povećanjem kvota za izvoz čelika u EU.

Krajem prethodne godine i početkom ove značajno je, kako su istakli, povećan deficit u spoljnoj trgovini, što je dobrim delom posledica istorijski visokih cena energenata, ali i ozbiljnih propusta u upravljanju javnim preduzećima zbog čega je Srbija tokom ove zime uvozila velike količine gasa i električne energije po visokim cenama.

„U ovoj godini očekuje se rast spoljnotrgovinskog deficita, dok je priliv stranih direktnih investicija krajnje neizvestan”, ocenili su autori Kvartalnog monitora.

Poboljšanje na tržištu rada

U prethodnoj godini poboljšano je, po njihovoj oceni, stanje na tržištu rada, što se ispoljava kroz umeren rast zaposlenosti i realnih zarada. U 2022. stanje na tržištu rada će biti pod uticajem usporavanja rasta privrede, rasta inflacije i povećanja opšte nesigurnosti usled čega se očekuje skroman realni rast zarade ili stagnacija zarada i zaposlenosti.

Problemi u energetskom sektoru, kao i predizborna trošenja, uticali su, kako su naveli, da fiskalni deficit bude znatno veći nego što je uobičajno na početku godine.

Na povećanje deficita dodatno će uticati sporiji rast privrede od planiranog, odustajanje od indeksacije akciza u januaru, privremeno smanjenje akciza na energente, dodatni rashodi za pokrivanje gubitka u EPS i Srbijagasu, kao i izdaci za paušalna davanja mladima i za populacionu politiku koji nisu bili planirani usvojenim budžetom.

Ističe se da je već sada izvesno da će fiskalni deficit u ovoj godini biti znatno veći od planiranih tri odsto BDP, a to pokazuje i povećanje zaduživanja države. Bilo bi dobro, kako je ocenjeno, da se odustane od nepotrebnih rasipanja budžetskog novca i da se odloži realizacija nekih neprioritetnih projekata, kako bi se napravio prostor za eventualne nove antikrizne mere, a da pritom fiskalni deficit i javni dug ostanu na održivoj putanji.

Kamatne stope u Srbije su, kako je predočeno, u drugoj polovini prethodne godine bile duboko realno negativine, što je podstaklo rast tražnje za kreditima, ali i ubzanje inflacije.

Narodna banka Srbije se u suzbijanju inflacije, kako su naveli, dominatno oslanjala na držanje nominalnog kursa na fiksnom nivou, što je podržano administrativnim merama Vlade, kao što je zamrzavanje ili ograničavanje cena energenata i još nekih proizvoda.

„Nije sigurno da li je NBS napustila važeći model monetarne politike, u okviru koga su kamatne stope ključni instrument za kontrolu kreditne aktivnosti i domaće tražnje i prešla na model fiksnog kursa. Ukoliko je to slučaj, takvu promenu bi trebalo formalizovati, a fiskalnu, monetarnu i politiku dohodaka uskladiti sa njom, kako bi ona dala dugoročno dobre rezultate”, naveli su stručnjaci.

Dodaje se da, ako nije napušten važeći model monetarne politike, da bi NBS trebalo da poveća referentu kamatnu stopu, kao što je to uradila većina centralnih banaka u Evropi.