Ekonomija - Srbija

Rast privrede, pad inflacije i kamatnih stopa – šta nas sve očekuje na makroekonomskom planu u 2024. godini

To znači ekonomski rast od tri i po odsto uz pad inflacije i kamata na domaćem tržištu i u evrozoni. Izazovi ostaju kada govorimo o ravnomernom rastu, tržištu radne snage i nepredviđenim međunarodnim okolnostima.

Bankari očekuju izazove, ali kažu da mnogo toga zavisi i od nas samih. Možemo da računamo više na učešće domaćih privatnih investicija i ulaganja, nego na eksterne faktore. Investicije i potrošnja najviše zavise od kamata, pa se već sada licitira da bi one mogle od leta postepeno naniže.

"Projekcije tržišta pokazuju, na primer, da tromesečni euribor koji je jako važan za naše građane i klijente u širem kontekstu može biti u nekom rasponu od dva i po odsto što su neke najoptimističnije procene nakon jučerašnjeg sastanka ECB-a pa do 2,9 procenata na kraju godine", navodi Milan Zečević iz Erste banke.

Ono što klijente, posebno one sa stambenim pozajmicama zanima je situacija sa ekonomijom zemlje krajem godine i da li će eventualno doći do produženja moratorijuma.

"Kako budu padale kamatne stope i cena novca tako ćemo videti i dalje verovatno povećani obim kreditiranja sa obzirom na to da vidimo kakva je situacija na tržištu nekretnina - da imamo neku stagnaciju, ali da nemamo neke velike padove kao što je bilo najavljivano ranije", kaže Nikola Stakić, profesor Univeziteta Singidunum.

Vuletić: Rast će dolaziti iz privatne potrošnje

Nikola Vuletić, predsednik izvršnog odbora Unikredit banke navodi da će rast dolaziti iz privatne potrošnje. 

"Bitno je da će rast dolaziti iz rasta privatne potrošnje, usporavanje inflacije, vraćanje inflacije verovatno u targetirane koridore verovatno do kraja godine, smanjenje kamatnih stopa, rast opštih nivoa zarada, sve će to uticati na rast privatne potrošnje. Takođe, deficit od 2,3 odsto je dobar", dodaje Vuletić.

Boljem okruženju doprineće i velike investicije u okviru Ekspo izložbe

Ujedinjene nacije smatraju da je došlo vreme da damo brze odgovore na dugoročne probleme. To se odnosi na energetsku tranziciju, ali i održivi rast.

"Možemo da govorimo da će ekonomija ovde da raste tri i po odsto, ali da biste imali održivi rast, morate da vodite računa i o tome kakav je kvalitet obrazovanja i zdravstvene zaštite. Kvalitet vazduha i životne okoline. Ljudi odlaze, ali i dolaze. Fluktuacija radne snage je dobar znak jer kada potrebe za radnicima rastu, raste i ekonomija", navodi Fransoa Žakob, stalni koordinator UN u Srbiji.

Dakle ekonomisti očekuju da se dinarske kamate spuste na najmanje pet procenata što će pospešiti kreditiranje i potrošnju. Boljem okruženju, kažu, doprineće i velike investicije u okviru Ekspo izložbe.