Ekonomija - Srbija

Ružić: Cene struje i gasa za privredu u Srbiji ne vezivati za cene na tržištu EU

On je za portal Energija Balkana kazao da bi danas ekonomski opravdana cena električne energije u Srbiji trebalo da se računa imajući u vidu operativne i kapitalne troškove postojećih kapaciteta, a obavezno i troškove razvoja.

To je, kako naglašava Ružić, negde između sadašnje cene za privredu od 120 evra po megavat-satu i sadašnje prosečne cene za domaćinstva, koja je skoro dvostruko niža. „Od izuzetne važnosti je da prosečna cena struje proistekne iz osnovnog zadatka Elektroprivrede Srbije (EPS) i da obezbeđuje električnu energiju svim potrošačima u Srbiji po minimalnim cenama u narednih 50 ili 80 godina”, rekao je on. Ružić je naglasio da taj zadatak može trajno da se ispunjava jedino ako se prosečna cena električne energije na domaćem tržištu drži na ekonomski opravdanom nivou.

„To nije cena po kojoj se trguje na organizovanom tržištu električne energije u Srbiji, a pogotovo ne u svetu, nije nikakav prosek cena u EU, nije ni političko-populistička, niti socijalna kategorija”, kazao je on. Ističe da bi vlasti i menadžment EPS-a trebalo da prestanu da se hvale činjenicom da je u Srbiji cena električne energije za domaćinstva najniža u Evropi jer, kako dodaje, to nije nešto čime se valja hvaliti.

„Takođe, uopšte nije dobro da cenu za privredu određujemo na osnovu cena na EU tržištu. To su za nas ekonomski neopravdano visoke cene, koje samo stvaraju opterećenje našoj privredi i smanjuju njenu produktivnost i konkurentnost”, smatra Ružić. Prema njegovim rečima, cena struje treba da pokriva izgradnju novih kapaciteta. Naglašava i da je ekonomski opravdana cena električne energije ona koja dugoročno omogućava pokrivanje svih operativnih troškova proizvodnje, kao i izgradnju potrebnih zamenskih i razvojnih kapaciteta. Proračun ove cene, kako dodaje, obavezno treba vršiti uz adekvatnu diskontnu stopu, na primer oko osam odsto.

„Pre oko 25 godina kada sam računao ovu cenu za EPS ona je iznosila oko 7,5 centi po kilovat-satu, uključujući i troškove prenosa i distribucije. Međutim, tada sam proračun vršio podrazumevajući da u elektroenergetskom sistemu postoje samo termoelektrane i hidroelektrane”, rekao je Ružić.

Kako je dodao, danas bi ekonomski opravdana cena električne energije trebalo da se računa imajući u vidu operativne i kapitalne troškove postojećih kapaciteta, ali obavezno i troškove razvoja odnosno izgradnje TENT B3, RHE Bistrica i RHE Đerdap 3, kao i 2.200 megavata vetroelektrana i 2.100 megavata solarnih elektrana u periodu od danas do 2040. godine. „Sada bi prosečna ekonomski opravdana cena sigurno bila znatno veća nego pre 25 godina. Trebalo bi da bude negde između sadašnje cene za privredu od 120 evra po megavat-satu i sadašnje prosečne cene za domaćinstva, koja je skoro dvostruko niža”, naglasio je Ružić.

 On je dodao i da ni cenu gasa ne treba vezivati za cenu u EU. „Mi moramo mnogo više biti u skladu sa međunarodnim okolnostima pošto moramo da uvozimo veliku većinu tog energenta. Određivanje opravdane cene za privredu i stanovništvo je u ovom slučaju veoma jednostavna”, smatra Ružić. Kako objašnjava, poznata je cena po kojoj uvozimo i po kojoj Srbijagas kupuje gas od Gasproma, pa je relativno lako odrediti operativne troškove i na osnovu toga odrediti ukupnu cenu prirodnog gasa za privredu, toplane i stanovništvo.

 „I ovde, ne treba nipošto da se vezujemo za cenu prirodnog gasa na tržištu EU. Tamo je ta cena veoma promenljiva, uglavnom previsoka, zbog narušenih međunarodnih odnosa, zamene velikog dela jeftinog ruskog prirodnog gasa skupim američkim tečnim naftnim gasom, kao i ćudima tržišta”, rekao je Ružić.

On je naglasio da je Srbija, srećom, a mora se priznati i umešnošću vlasti, uglavnom izbegla te ogromne poremećaje u snabdevanju i u cenama i da tako treba da bude i u budućnosti,prenosi Tanjug.