Ekonomija - Srbija

Skupa državna administracija gasi radna mesta

Troškovi administracije, raznoraznih procedura i propisa koštaju samo trgovinska preduzeća 107,8 miliona evra godišnje, što znači da „pojedu” najmanje 19.113 radnih mesta u ovoj privrednoj grani, pokazala su poslednja istraživanja Unije poslodavaca Srbije i asocijacije CEFE Srbija.

Do ovih rezultata su došli zbrajanjem prosečnih troškova poslodavaca za otvaranje jednog radnog mesta 2012. u trgovini. Ceh je bio 5.640 evra po radniku godišnje.

– Sve ovo na kraju plate potrošači. Zato je neophodna reforma propisa i inspekcija u trgovini, koja bi olakšala poslovanje i pojednostavila procedure. A uštede koje bi trgovci ostvarili omogućile bi usmeravanje sredstava u razvoj poslovanja, povećanje konkurencije na domaćem tržištu i otvaranje novih radnih mesta – navodi Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca.

Prema njegovim rečima, mnogobrojni propisi, odnosno administrativne procedure i njihovi troškovi doveli su do velikih problema. Problem je ne samo u visokim izdacima, već i njihovoj neefikasnosti i sporosti.

– Suočavamo se sa velikim opterećenjem poslovanja trgovinskih preduzeća, a ona se prenose na maloprodajne cene. Troškovi primene ovih propisa znatno utiču i na pad prometa u trgovini, a to što onemogućava razvoj malih, porodičnih trgovina, jer su visoki troškovi poslovanja – rekao je on.

U „Ju-es-ejdu”, Projektu za bolje uslove poslovanja, kažu da ukoliko se u obzir uzmu obaveze koje država nameće celokupnoj privredi, a ne samo trgovini, cifre su još alarmantnije.

– Prema rezultatima našeg istraživanja iz 2011. godine, administrativne obaveze koje nameće država koštaju preduzeća u Srbiji 4,2 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno 1,35 milijardi evra godišnje – navodi Dušan Vasiljević, lider tima za regulatorne reforme u privredi u „Ju-es-ejdu”, dodajući da je ova suma visoka u poređenju sa zemljama EU kao što su Austrija, gde ove obaveze koštaju 2,8 odsto BDP-a, Češka sa 2,9 procenata, Danska sa 2,1 i Holandija sa 1,7 odsto BDP-a.

– Neko je na skupu prošle nedelje pod nazivom „Srbija se okreće ekonomiji” postavio pitanje da li kod nas politika kontroliše administraciju ili administracija kontroliše politiku. U ovom pitanju je sadržano iskustvo svih onih koji su posle puno truda obezbedili podršku javnosti i stranaka da se pojedine procedure u poslovanju pojednostave. Ali, planovi su im se izjalovili, jer su se u primeni sudarili sa zidom koji se zove uprava – zaključuje Vasiljević.

Kako kažu u „Ju-es-ejdu”, u istraživanju su prepoznali više od 90 procedura čije bi ukidanje donelo uštede od oko 67 miliona evra.

– Privrednici jesu rasterećeni nekih procedura, kao što su one vezane za trudničko odsustvo sa posla. S druge strane, gubici privrede zbog komplikovanosti postupka izdavanja građevinskih dozvola i nekoordiniranosti inspekcija nisu obuhvaćeni ovom procenom troškova, a šteta od njih je velika u svakom pogledu – smatra Vasiljević.

Aleksandar Stevanović, ekonomista Centra za slobodno tržište, smatra da veliki broj procedura i troškova imaju karakter „legalnog reketa”.

– Nažalost, mnogi zbog toga beže u sivu zonu i reč je o fenomenu prekomernog oporezivanja. Rešenje je u smanjenju budžetskih rashoda i reformi javnog sektora, a samim tim i manjim opterećenjem privrede – kaže Stevanović, dodajući da zbog ovoga i spadamo u zemlje sa lošim poslovnim okruženjem.

Neophodna i reforma inspekcija

U Srbiji deluje 33 inspektorata i a za njih je nadležno 14 ministarstava. Nadležnosti inspekcija se preklapaju, njihove kontrole nisu usaglašene, pa neki privrednici dane i nedelje provode baveći se inspekcijama koje ih stalno posećuju jedne iza drugih, navode u „Ju-es-ejdu”.

– Prema rezultatima naše ankete iz 2012. godine, inspekcije svaku firmu posete, u proseku, nešto manje od četiri puta godišnje, na šta poslovodstva tih preduzeća izgube oko 35 radnih sati – kažu u „Ju-es-ejdu”, dok u Uniji poslodavaca procenjuju da rad inspekcijskih organa u grani trgovine nije značajnije reformisan još od socijalističke Jugoslavije.