Skupština Srbije usvojila više zakona
Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas Zakon o privremenom registru državljana Srbije od 16 do 29 godina, na osnovu koga će mladima ovog uzrasta biti uplaćeno po 5.000 dinara pomoći.
Ova pomoć mladima će, kako je najavljeno, početi da se isplaćuje 16. decembra.
Takođe, poslanici su izglasali i Predlog zakona o dopuni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji predviđa da se penzije za novembar uvećaju za devet odsto.
Skupština Srbije usvojila je i Predlog zakona o potvrđivanje ugovora o zajmu između Vlade Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija, od 11. septembra ove godine u iznosu od milijardu američkih dolara, kao i o potvrđivanju ugovora o kreditu u iznosu od 80 miliona evra osiguranog kod China Export & Credit Insurance Corporation za finansiranje uklanjanja starog mosta na Savi i izgradnju novog čeličnog lučnog mosta.
Poslanici su usvojili i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Nemačke razvojne banke KfW i Republike Srbije za Program „Vodosnabdevanje i prečišćavanje otpadnih voda u nekim opštinama u Srbiji“, a zajam za ovaj program iznosi 70 miliona evra.
Skupština Srbije usvojila rebalans budžeta za 2022. godinu
Ministarstvo finansija Vlade Republike Srbije saopštilo je da je rebalans budžeta Republike Srbije za 2022. godinu usvojen danas u Narodnoj skupštini, pošto je za njega glasala većina narodnih poslanika.
Potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali ocenio je da je ovo bila teška godina svuda u svetu, ali da se Srbija uspešno izborila sa svim izazovima i da je spremna za sve što dolazi.
Zadovoljan sam postignutim ove godine, zadovoljan sam što smo uspeli da očuvamo stabilnost javnih finansija, što smo uspeli da privredu održimo na zdravim osnovama, što smo uspeli da ostvarimo rast i u jednoj od najtežih kriza, u kojoj smo već tri godine, rekao je Mali.
On je istakao da je uz održavanje svih ekonomskih parametara potrebnih za rast, država uspela i da ostvari svoju najvažniju funkciju pomoći svim građanima i privredi za što lakše prevazilaženje problema.
Nakon krize izazvane pandemijom, kako je naglasio, nastavila se energetska kriza, ali rebalansom završavamo fiskalnu godinu na najbolji mogući način i uveliko pripremamo budžet za narednu godinu.
Potpredsednik Vlade je podsetio na to da su prihodi budžeta veći za približno 190 milijardi dinara u odnosu na planirane, te da su oni posledica rasta prihoda svih oblika poreza, a ne inflacije.
Porasli su prihodi od poreza na dohodak, na dobit, privreda je ostvarila veću dobit, prihodi od poreza na dodatu vrednost. Imamo i realan rast zarada od tri odsto u prvih osam meseci, odnosno 5,4 odsto u privatnom sektoru, napomenuo je Mali.
Prema njegovim rečima, realan rast prometa od 7,1 odsto u maloprodaji i rast prosečne zarade su dve osnovne komponente koje utiču na PDV te da, realno, Srbija ima ekonomiju koja je stabilna i beleži rast BDP-a redom u tri kvartala 2022. godine od 4,3 odsto, 3,9 odsto, te 1,1 odsto.
On je poručio i da ekonomska politika ima dobre performanse uz nisku stopu nezaposlenosti u drugom kvartalu od 8,9 odsto i održavanje nivoa javnog duga ispod 60 odsto.
Mali je podsetio i na to da su za proteklih godinu dana cene struje i gasa uvećane deset puta te da će se deo većih prihoda budžeta preusmeriti ka plaćanju ovih energenata.
Ne želimo da naše građane ostavimo bez struje i gasa, ne želimo da budemo neodgovorni, dodao je Mali, istakavši da je država u poslednje tri godine reagovala sa 8,8 milijardi evra pomoći privredi, građanima, za brzu izgradnju bolnica, kupovinu lekova i vakcina.
Potpredsednik Vlade je poručio da je mnogo truda uloženo u spuštanje nezaposlenosti koja je 2012. godine iznosila 25,9 odsto te da nema bojazni da će se stati sa kapitalnim investicijama, imajući u vidu da rebalans budžeta predviđa 7,2 odsto BDP-a za kapitalne investicije.
Pre deset godina kapitalne investicije činile su tek oko tri odsto BDP-a, a na taj nivo se nećemo vraćati, naveo je Mali.
On je podsetio na to da se u celoj Srbiji u ovom trenutku grade auto-putevi, brze saobraćajnice, zdravstvena infrastruktura i fabrike otpadnih voda.
Sve to, kako je istakao, doprinosi rastu PDV-a, gura ostalu privredu da zadrži impuls rasta, što je za nas veoma važno.
Govoreći o daljim merama, Mali je istakao da je drugi stub stabilnosti podizanje životnog standarda građana, ublažavanje uticaja inflacije podizanjem plata i penzija, nastavak pomoći, sada mladima, po 5.000 dinara, ali i nastavkom povećanja penzija.
Nakon rasta od devet odsto u novembru, u januaru nas, kako je najavio, očekuje još jedno povećanje penzija od 12,1 odsto, što će, kumulativno, biti rast penzija od 20,8 odsto.
Penzije podižemo iznad nivoa inflacije i zadržavamo makroekononmsku stabilnost, poručio je potpredsednik Vlade i zaključio da je stabilnost put za ispunjenje planiranog cilja da prosečna plata u Srbiji do kraja mandata ove Vlade dostigne 1.000 evra, sa sadašnjih oko 720 evra.