Ekonomija - Srbija

Sleće li "kineski zmaj"?

Nekada obećana zemlja za strane kompanije, Kina se danas suočava sa sve češćim protestima radnika zbog loših uslova i malih plata.

Neke strane firme najavljuju preseljenje u zemlje, gde je proizvodnja jeftinija, u Indiju, Rusiju, čak i Rumuniju.

Zahtevi radnika za boljim platama i radnim uslovima ubrzavaju mogući kraj ere niskih troškova proizvodnje, koji su južno kinesko priobalje pretvorili u svetsku fabriku.

Serija štrajkova tokom protekla dva meseca grubo je otrežnjenje za mnoge strane kompanije koje zavise od niskih troškova proizvodnje u Kini.

Bučne fabrike i mizerne plate bile su dobrodošle u zemlji koja je želela da se izvuče iz izolacije i siromaštva, ali radnici danas zahtevaju veći udeo u profitu.

Mnoge strane firme pokušavaju da ostanu profitabine tako što sele pogone u jeftiniju unutrašnjost Kine, ili u druge zemlje u razvoju. Neke su čak odlučile da proizvodnju nastave na Zapadu.

Analitičari danas kažu da Kina "prolazi kroz veoma dramatično razdoblje," jer velike kompanije počinju da izlaze.

Odluka Pekinga da prestane sa vezivanjem juana za dolar, odnosno da domaćem novcu dozvoli da poskupi, uvećala je nesigurnost kompanijama koje se već muče sa sve tanjim profitima.

Troškovi rada u Kini rastu za oko 15 odsto godišnje, od kako je 2008. godine zakon o radnim ugovorima omogućio radnicima da postanu svesniji svojih prava. Zemlja, voda, energija i prekomorski prevoz su takođe sve skuplji.

U najnovijem pregledu, firma za restruktuiranje "Aliks Partners" nalazi da je ukupno gledano Kina danas skuplja od Meksika, Indije, Vijetnama, Rusije i Rumunije. Meksiko je, posebno, zadobio prednost zahvaljući Severnoameričkom sporazumu o slobodnoj trgovini i brzom, jeftinom kamionskom prevozu.

Hiljade proizvođača zatvorilo je pogone i odselilo se u Vijetnam, Indoneziju ili Kambodžu. Za sada, najveći pritisak je u oblasti oko Šenžena, nekadašnjeg ribarskog sela u provinciji Guangdong, na granici sa Hongkongom, gde se nalaze hiljade izvoznih fabrika.

Talas od 11 samoubistava kineskih radnika potresao je tajvanski "Fokson", koji prozvodi elektorniku u kompleksu od 400.000 zaposlenih u Šenženu.

Uprava kompanije bila je prinuđena da više nego udvostruči meseče plate, na nešto više do 200 evra, a objavljeno je da su neki radnici radili 12 sati dnevno, šest dana mesečno, što nisu mogli da izdrže.

Tokom radnog vremena u "Foksonu" vlada vojnička disciplina, proizvodne trake se pokreću suviše brzo, a radnici ne smeju uopšte da razgovaraju među sobom.

Štrajkovi u pogonima koji snabdevaju japansku "Hondu" i "Tojotu", među mnogim drugim, prinudili su poslodavce da podignu radničke nadnice.

Ogromna ulaganja u puteve, pruge i drugu infrastrukturu umanjila su izolovanost unutrašnjosti Kine, pa kineske vođe, u nadi da se nemiri neće preliti iz fabrika u vlasništvu stranaca, pokušavaju da skrenu ulaganja u oblasti koje su zaostale u industrijskom bumu Kine.

Nemaju mnogo izbora: današnji kineski radnik ima veće ambicije od svojih roditelja koji su uglavnom radili i štedeli da bi se povukli u svoja sela.

Da kinesko privredno čudo polako usporava, možda ukazuje i to da je ta zemlja u prvoj  polovini ove godine vratila Americi primat u broju prodaji novih automobila.

Prodaja automobila u Kini je prošlog meseca usporila, a indeks uslužne industrije je pao na petnaestomesečni minimum, pokazali su najnoviji zvanični podaci, što analitičare upućuje na zaključak o "hlađenju" privrede koja predvodi svetski oporavak od krize.