Spas je jeftina država

Bez autora

Jun 25 2010

Ekonomisti okupljeni oko Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN) i Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) pripremili su radnu verziju programa modela održivog privrednog razvoja Srbije. Predloženi model trebalo bi da obezbedi da bruto društveni proizvod raste po godišnjoj stopi od oko šest odsto, industrijska proizvodnja oko sedam odsto, dok bi inflacija, do 2015. godine pala na tri odsto - rekao je u četvrtak jedan od autora programa prof. Milojko Arsić, na Letnjem Vivaldi forumu „Planirajmo 2011“, a koji se održava na Mokroj Gori. Sa predlogom novog modela privrednog rasta Srbije upoznati su premijer Cvetković i ministarka finansija Diana Dragutinović. Model privrednog razvoja koji promovišemo predviđa i da učešće investicija u BDP bude do 30 odsto, a stranih direktnih investicija oko šest odsto. Izvoz bi bio na nivou od oko 50 odsto BDP, a otvorilo bi se oko 400.000 novih radnih mesta.

Spas je jeftina država Ekonomisti okupljeni oko Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN) i Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) pripremili su radnu verziju programa modela održivog privrednog razvoja Srbije.

- Predloženi model trebalo bi da obezbedi da bruto društveni proizvod raste po godišnjoj stopi od oko šest odsto, industrijska proizvodnja oko sedam odsto, dok bi inflacija, do 2015. godine pala na tri odsto - rekao je u četvrtak jedan od autora programa prof. Milojko Arsić, na Letnjem Vivaldi forumu „Planirajmo 2011“, a koji se održava na Mokroj Gori.

Arsić je otkrio da su sa predlogom novog modela privrednog rasta Srbije upoznati premijer Cvetković i ministarka finansija Diana Dragutinović.

- Model privrednog razvoja koji promovišemo predviđa i da učešće investicija u BDP bude do 30 odsto, a stranih direktnih investicija oko šest odsto - pojašnjava Arsić. - Izvoz bi bio na nivou od oko 50 odsto BDP, a otvorilo bi se oko 400.000 novih radnih mesta.

Spoljni dug, koji je sada 76 odsto BDP, pao bi na oko 50 odsto BDP, dok bi javni dug, bez troškova za restituciju, rastao do 40 BDP, a kasnije ispod 30 odsto BDP.

- U narednom periodu prosečne plate i penzije rasle bi u skladu sa inflacijom plus dodatnih polovinu realnog rasta BDP iz prethodne godine, dok bi se od 2013. do 2015. plate i dalje usklađivale po tom modelu, a penzije sa rastom inflacije plus stopa rasta BDP veća od četiri odsto - naglasio je Arsić.

Prema predlogu ekonomista, za finansiranje investicija biće neophodno da se poveća učešće domaće štednje u bankama, a vodeću ulogu u rastu BDP treba da dobije industrijska proizvodnja. Suština promena moraće da se ostvari preko smanjenja javne potrošnje za pet do šest odsto BDP u narednih pet-šest godina. Reforma javnog sektora trebalo bi da ide u pravcu obezbeđivanja kvalitetnijih i dostupnijih usluga što je podjednako važno kao i smanjenje troškova javnog sektora.

Kada je poreska reforma u pitanju, Arsić je istakao da nije neophodno da se odmah sprovede, odnosno, da bi mogla biti odložena i za narednih godinu-dve.

Autori novog modela smatraju da je dobar postojeći režim monetarne politike koji podrazumeva ciljanu inflaciju uz flksibilni devizni kurs.

- U narednom periodu treba sprečiti realno jačanje dinara, jer bi to pogoršalo konkurentnost privrede, ali treba sprečiti i njegovo naglo slabljenje kako bi privrednici i građani imali vremena da se prilagode novim uslovima privređivanja - zaključio je Arsić.

Šta treba uraditi