Ekonomija - Srbija

Sprečiti privrednike da prodaju svoje of-šor firme

Vodeći srpski tajkuni pokušavaju da spasu svoje poslovanje i sve mogućnosti su u opciji.

Dok se pozivaju na patriotizam, nudeći svoje usluge propalim državnim preduzećima, oni su istovremeno vlasnici of-šor kompanija, registrovanih u inostranstvu, preko kojih pokušavaju da izbegnu plaćanje poreza.

U nemogućnosti da spasi svoje poslovanje, jedan od najkrupnijih vodećih srpskih biznismena čak priprema prodaju svoje moćne kompanije koja posluje u Srbiji, a registrovana je kao of-šor preduzeće na Kipru, saznaje „Blic“ u Vladi Srbije.

Tom informacijom, kako nam je nezvanično rečeno, raspolaže i predsednik Srbije Boris Tadić. Između ostalog, to je, kako stiže, tumačenje iz Vlade, inicijalna kapisla kojom je motivisana i jučerašnja predsednikova poruka: „Bilo bi nedopustivo da neke domaće kompanije, registrovane u inostranstvu kao of-šor preduzeća, ukoliko dođe do njihove prodaje, ne plate porez u Srbiji.“

- Vlada Srbije trebalo bi da sagleda da li je to pitanje moguće rešiti zakonskim izmenama u skladu sa evropskim standardima. Privrednici se suo­­čavaju sa iskušenjima, traže od države pomoć, i oni zaslužuju pomoć, ali i država očekuje pomoć od privrednika - poručio je predsednik Srbije.

Tadić je rekao i da su se takvi slučajevi dešavali u prošlosti, naročito u vreme vlade premijera Vojislava Koštunice i da je država zbog toga pretrpela znatne gubitke. Predsednik Srbije je istakao da je njegova dužnost da od domaćih privrednika koji profit ostvaruju u Srbiji zahteva „ekonomski patriotizam“, i da kroz poreze vraćaju deo sredstava svojoj državi.

U Vladi očekuju da premijer Srbije Mirko Cvetković vrlo brzo podnese inicijativu za izmene zakonskih rešenja kojima bi domaćim biznismenima bilo onemogućena prodaja preduzeća u Srbiji preko of-šor kompanija, čime oni izbegavaju plaćanje poreza, a novac zarađen u državi transferišu u inostranstvo. Ali, za sada ni Vlada ne zna način na koji bi to bilo izvodljivo, a ujedno prihvatljivo po standardima Evropske unije.

Simptomatično je da se niko od srpskih zvaničnika ne oglašava nakon Tadićevih upozorenja da bi srpski biznismeni trebalo da prebace u Srbiju novac i firme koje imaju u inostranstvu.

U Ministarstvu ekonomije kažu da nisu upoznati sa inicijativom predsednika Tadića bliže i da o tome ne znaju nimalo više od onoga što je rečeno u javnosti.

- U svakom slučaju, to je u nadležnosti Ministarstva finansija - rečeno nam je tamo.

Ministarka finansija Dijana Dragutinović i juče je bila nedostupna za „Blic“. U Ministarstvu kojim rukovodi nam savetuju da sačekamo da se vrati s puta, ali i da je to pitanje u ingerenciji Ministarstva ekonomije.

Predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović pozvao je Vladu Srbije da reaguje nakon nastupa predsednika Tadića i predloži izmene onih zakona koji omogućavaju netransparentno poslovanje, ali i da vrati u Srbiju one firme koje su u njenom vlasništvu. Jovanović je ukazao da su povlačenje kapitala iz Srbije i njegov transfer na neke druge adrese, među kojima je i Kipar, posledica sankcija 90-ih godina prošlog veka, ali da se vezuju i za period demokratske vlasti, koja je imala nefunkcionalne zakone, kontradiktorne mere i „svojeglave“ institucije.

Postojeći mehanizam nalaže sledeće: Ukoliko kompanija X, koja posluje u Srbiji ima vlasnika kompaniju Y sa Kipra ili holandskih Antila, pri prodaji ona ne plaća porez na transfernu cenu Srbiji. Ali, pitanje je ko je ultimativni vlasnik kompanije Y. Ako je to naš rezident, on je zakonski obavezan da podnese poresku prijavu za sve prihode koje ostvaruje ma gde u svetu, svejedno da li je reč o Kipru, holandskim Antilima ili Americi. Ili, ukoliko prodaje preduzeće ma gde u svetu, mora da prijavi transfernu cenu, porez na dobit od prodaje. Postoje, međutim, ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, u jednoj ili drugoj zemlji.

Miroslava Milenović, forenzički knjigovođa, kaže za „Blic“ da država mora striktno da primeni postojeće zakone.

- Doslovce, ona mora da primeni sve moguće zakone sa punim znanjem i u skladu sa najboljom praksom u svetu. Ali Poreska uprava ne obavlja svoj posao, ne ispituje ko su ultimativni vlasnici, niti da li su legitimni tokovi novca koji dolaze i odlaze iz Srbije - kaže ona.

Nesumnjivo, isključivi motiv vlasnika kompanija jeste uvećavanje svog profita. Of-šor kompanije su odličan mehanizam kojim bogati pojedinci pokušavaju izbegavanje prelivanja dela profita u državnu kasu. Iako, plaćanje poreza jedna je od osnovnih ustavnih dužnosti građana, čak i kada nema ništa sa patriotizmom. Štetu nastalu izbegavanjem poreza, a ona je oko 2,3 milijarde dinara za poslednje tri godine, po ovom osnovu, plaćaju siromašni građani. Država je primorana da dodatnim porezima stanovništva najčešće pokušava da zakrpi gubitak koji joj je naneo onaj koji je izbegao da ga plati. Na taj način direktno je ugroženo osnovno ustavno pravo na jednakost svih pred zakonom.