Ekonomija - Srbija

Srbija je, u odnosu na svet, treće najsrećnije mesto za život

Srbija je, u odnosu na svet, treće najsrećnije mesto za život ljudi mlađih od 30 godina. „Vorld hepines riport”, za period 2021–2023. godine, pokazuje da je naša zemlja prema ukupnim rezultatima na 37. mestu, ali kada je reč o mladima – na visokoj trećoj poziciji. Ovo istraživanje takođe je mlade u našoj zemlji svrstalo među one čija je sreća najviše narasla od perioda 2006–2010. godine.

Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) nedavno je objavila svoje tradicionalno godišnje istraživanje o položaju i potrebama mladih u našoj zemlji. Intrigirani rezultatima globalnog istraživanja o sreći sličan test su i sami sproveli među ispitanicima u Srbiji, kako bi proverili rezultate. I dobili potvrdu – na lestvici od nule do 10 većina mladih, na osnovu ličnog osećaja, svoju sreću ocenila je sa 6,04.

Kako napominju, to je manje od prosečne vrednosti zadovoljstva životom dobijene u pomenutom globalnom izveštaju, ali i dalje jeste izuzetno visoka vrednost. Važno je naglasiti, dodaje se, da postoje razlike u odnosu na sociodemografska svojstva ispitanika. Uočljivo je da su najmlađi u ovoj skupini srećniji od svojih starijih vršnjaka, ali i da su ispitanici iz Beograda srećniji od mladih iz drugih regiona. Takođe, oni koji zarađuju više srećniji su od onih sa nižim zaradama.

Podsetimo, Alternativni izveštaj KOMS-a objavljuje od 2017. godine, a ovogodišnje istraživanje sprovedeno je u periodu od aprila do maja 2024. godine. Podaci su gotovo nepromenjeni u odnosu na prethodnu godinu. Najveći broj zaposlenih mladih ima ugovor o radu na neodređeno vreme (37 odsto), ali dalje zabrinjava to što veliki broj njih radi „na crno” (17 odsto). Više od jedne četvrtine zaposlenih u ovom uzrastu navelo je da je registrovano kod Nacionalne službe za zapošljavanje, ali oko dve trećine njih nije koristilo usluge NZS-a. Izveštaj otkriva i da svega 21 odsto mladih radi na poziciji za koju su stekli adekvatno obrazovanje, što je nešto manje nego prošle godine. I dalje ostaje zaključak o neusklađenosti tržišta rada sa obrazovnim sistemom, kao i lošim procesima profesionalne orijentacije mladih. Na pitanje koliko im je vremena bilo potrebno da se zaposle, ukoliko rade u struci, većini mladih (58 procenata) bilo je potrebno manje od godinu dana, dok je jednoj petini trebalo više od tri godine. Ovi podaci nisu se značajno promenili u odnosu na prethodnu godinu.

Na pitanje koliko su zadovoljni trenutnim poslom, mladi su dali prosečnu ocenu 3,4, koja je viša od prošlogodišnje (3,29). Broj mladih koji je dao najvišu ocenu o zadovoljstvu trenutnim poslom (18,4 odsto) ostao je nepromenjen u odnosu na prošlu godinu. Takođe, istraživanje pokazuje da najveći broj ispitanika u statusu nezaposlenih provede do šest meseci (41 odsto), ali i dalje imamo situaciju da jedna petina mladih na posao čeka više od dve godine.

Očekivano, kod zaposlenja najvažnija im je zarada, ali potom i uslovi i mogućnost napredovanja, radno vreme, fleksibilno radno vreme, kao i briga poslodavca o blagostanju i mentalnom zdravlju.

Kako je zarada praktično presuđujuća, postavljeno im je i pitanje koliku platu smatraju dovoljnom za pristojni život u Srbiji. Najveći procenat (54,1 odsto) mladih ljudi smatra da je plata veća od 130.000 dinara dovoljna za pristojan život. Oko 44 odsto njih zadovoljilo bi se primanjima od 80.000 do 130.000, a tek 1,9 procenata ispitanika misli da je dovoljna zarada do 80.000 dinara.