Ekonomija - Srbija

Srbija nedovoljno ekonomski slobodna

Srbija se po ekonomskim slobodama nalazi na 94. mestu od 177 zemalja i u kategoriji je „uglavnom neslobodnih”, pokazuje izveštaj „Heritidž” fondacije i „Vol strit džornala”.

Iako je to napredak od četiri mesta u poređenju sa prošlom godinom, ispred Srbije su i dalje sve zemlje regiona (Hrvatska na 78. mestu, Makedonija na 43, Albanija na 58, a Crna Gora na 70. mestu), dok je jedino Bosna i Hercegovina iza nas i nalazi se na 103. poziciji, prenosi agencija Beta.

U delu izveštaja o Srbiji navodi se da smo u poslednjih deset godina sproveli značajne strukturne reforme u pojedinim delovima ekonomije i da na konkurentnost naše privrede podsticajno deluju niski porezi, relativna otvorenost za globalnu trgovinu i regulatorne reforme.Ističe se i da je porez na dobit preduzeća od deset odsto jedan od najnižih u Evropi, kao i da su privatnom sektoru na raspolaganju brojni kreditni instrumenti.

Međutim, u izveštaju „Heritidža” loše smo ocenjeni kod sloboda u monetarnoj sferi i u slobodi od korupcije, dok je stanje isto kao prošle godine kod sloboda na sektoru imovinskih prava i kod trgovinskih sloboda.

Srbiji su, kako se navodi, potrebne dublje institucionalne reforme kako bi smanjila birokratiju i korupciju i ojačala pravosuđe koje je „osetljivo” na politička mešanja. Navodi se i da nam nedostaje politička volja za smele institucionalne reformei naglašava da je neefikasna vladina potrošnja i dalje velika.

Da u Srbiji ima dosta prostora za unapređenje ekonomskih sloboda i za olakšavanje poslovanja, poslodavci nemaju dileme. Kako kaže Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca, nekoliko stvari bi popravilo ekonomsku klimu.

– Najpre to da se na nivou Poreske uprave uvede elektronska uprava, pojednostavi ceo taj posao i dobro je da se to konačno radi. Drugo, neophodno je efikasno sudstvo, jer su rokovi za dobijanje izvršnih sudskih presuda za privredu jako dugi i potrebno je dve godine, dok je u EU taj prosek od šest do osam meseci – objašnjava Rajić, dodajući da treba raditi i na skraćenju rokova za dobijanje građevinskih dozvola na 60 do 80 dana i konačno urediti katastar nepokretnosti.

Što se ekonomista tiče, oni različito gledaju na ovaj izveštaj. Dok jedni smatraju da je potpuno realan i stavlja Srbiju baš tamo gde joj je mesto, drugi upozoravaju da se ovo i slična rangiranja uvek moraju uzeti sa rezervom. Ekonomista Aleksandar Stevanović tako smatra da nas ova lista stavlja baš tamo gde Srbiji i jeste mesto.

– To je to. Realno smo slabi po ekonomskim slobodama i na sličnim pozicijama smo već deset godina. Reč je o izveštaju fondacije koji se pojavljuje svake godine u januaru i ocenjuje ekonomske slobode po deset kriterijuma među kojima su tržište rada, fiskalna odgovornost, vladavina prava, monetarna politika i drugi – objašnjava on.

Na pitanje – kako popraviti situaciju i kako poboljšati ekonomske slobode, Stevanović odgovara u duhu liberalne ekonomije:

– Što manje države i što više inicijative i slobode – zaključuje on.

Njegov kolega Goran Nikolić, sa druge strane, smatra da ovaj izveštaj Heritidž fondacije ne treba uzimati zdravo za gotovo.

– Sva slična rangiranja, pa i ovo, u poslednjih 12 godina pokazala su se kao nekredibilna. Većina ocena u njima bazira se na odokativnom ocenjivanju. Znači, neko sedi u Beogradu i opisuje situaciju kakvom mu se čini – kaže Nikolić, dodajući da ukoliko bi se rangiranje zaista određivalo konkretnim i preciznim ocenama, Srbija bi bila rangirana 20 mesta bolje.

– Teško je poverovati da smo gotovo poslednji među zemljama regiona. Mislim da se sve ovo svodi na našu sklonost da situaciju prikazujemo gorom nego što jeste – zaključuje on.

Najslobodnija svetska ekonomija je Hongkong, a slede Singapur i Australija, dok je na začelju liste Severna Koreja.