U nedelju, 1. septembra, stupio je na snagu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između Srbije i EU. Time je Srbija praktično postala pridruženi član EU, čime je počeo da teče režim koji postoji u SSP, kao i sva pravila koja se u tom sporazumu podrazumevaju. Stupanjem na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju neće doći do značajnijih promena u trgovinskim odnosima Srbije i EU. Odnosi između Srbije i EU do 1. septembra 2013. regulisani su Prelaznim trgovinskim sporazumom, koji ima uži obuhvat u odnosu na SSP i odnosi se isključivo na kretanje robe, odnosno na stvaranje zone slobodne trgovine između Srbije i EU.
U nedelju, 1. septembra, stupio je na snagu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između Srbije i EU. Time je Srbija praktično postala pridruženi član EU, čime je počeo da teče režim koji postoji u SSP, kao i sva pravila koja se u tom sporazumu podrazumevaju.
Stupanjem na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 1. septembra neće doći do značajnijih promena u trgovinskim odnosima Srbije i EU, kaže pomoćnica ministra trgovine Bojana Todorović.
Odnosi između Srbije i EU do 1. septembra 2013. regulisani su Prelaznim trgovinskim sporazumom, koji ima uži obuhvat u odnosu na SSP i odnosi se isključivo na kretanje robe, odnosno na stvaranje zone slobodne trgovine između Srbije i EU, kazala je ona.
Zona slobodne trgovine podrazumeva ukidanje carina i drugih necarinskih ograničenja između partnera, s tim što je EU mnogo pre potpisivanja početka primene PTS, kao vid ekonomske podrške Srbiji, još 2000. godine ukinula carine za sve industrijske proizvode i za skoro sve poljoprivredne proizvode koji se iz Srbije izvoze u EU, a Srbija će 2014. godine, ukinuti sve carine za industrisjke proizvode dok, će za neke poljoprivredne proizvode zadržati carinu dok ne postanemo članica EU.
Kako je objasnila Todorović, treba imati u vidu da ni jedna država sa kojom su do sada potpisani sporazumi o slobodnoj trgovini nije Srbiji dala pogodnosti kakve je dala EU. Ona je dodala da postoje druge oblasti koje su isključivo regulisane SSP, i stupanjem na snagu ovog sporazuma počeće da teku rokovi za ispunjavanje obaveza koje su obe strane preuzele, a to su – politički dijalog, regionalna saradnja, kretanje radnika, osnivanje privrednih društava, pružanje usluga, kretanje kapitala, javnih nabavki, pravda, sloboda i bezbednost.
Krajnji cilj sporazuma je, prema njenim rečima, da se obezbedi jednak tretman za poslovanje evropskih preduzeća u Srbiji i obrnuto, srpskih preduzeća u Evropskoj uniji, kao i jednaki uslovi za kretanje evropske i srpske radne snage, usluga i kapitala.
Zahvaljujući liberalizaciji koju SSP donosi u svim ekonomskim oblastima očekuje se postepeno ostvarivanje pozitivnog uticaja pre svega na potrošače kako u smislu kvaliteta ponude tako i u pogledu cena roba i usluga i poboljšanja životnog standarda stanovništva, ocenila je Todorović. Ona je ocenila da SSP jača osnove za intenziviranje buduće ekonomske saradnje i ekonomskog razvoja Srbije i šalje poruku međunarodnim investitorima da se Srbija za još jedan korak približila EU. Primena SSP predstavlja veliku podršku privrednoj i institucionalnoj stabilnosti u Srbiji, naporima Srbije da razvija sve mehanizme funkcionalne tržišne ekonomije i pravne države kroz usklađivanje svog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, što je preduslov za privlačenje stranih investitora, kako onih iz EU, tako i iz celog sveta, izjavila je Tanjugova sagovornica.
Koliko je značajno formalno potvrđivanje ugovornih odnosa između Srbije i EU, ukazuje i činjenica da nam je EU glavni i trgovinski i investicioni partner, rekla je Todorović i dodala da svako dalje približavanje i usklađivanje sa EU podrazumeva uspostavljanje sistema koji je blizak i jasan onima od kojih očekujemo najveću ekonomsku saradnju.
Poređenja radi EU kao najvažniji trgovinski partner Srbije učestvuje sa 60 posto u ukupnoj trgovini naše zemlje sa svetom, dok je na primer učešće Rusije devet odsto, a Kine 4,4 posto, kazala je pomoćnica ministra trgovine.
Kako je podsetila Todorović, Srbija je u 2012. a posebno u 2013. godini ostvarila značajne stope rasta izvoza opet zahvaljujući izvozu u EU, i to posebno automobila FIAT. Prema njenim rečima, zahvaljujući tome došlo je do značajnog rasta pokrivenosti uvoza izvozom od preko 65 posto, što nije zabeleženo u poslednje dve decenije, a takođe je došlo i do promene u strukturi srpskog izvoza, pa više na prvom mestu u izvozu nisu sirovine i poluproizvodi (šećer, maline i kukuruz), već proizvodi visoke faze obrade.
U poslednjih 10 godina u Srbiju je uloženo oko 19 milijardi evra direktnih stranih investicija, navela je Todorović i dodala da su od tog iznosa oko 60 posto su investicije iz zemalja Evropske unije, što i u tom pogledu potvrđuje visok stepen ekonomske povezanosti Srbije i EU.