Srbija je 29. na listi od 34 evropske zemlje po inovacijama i njihovom uticaju na privredu, pokazuje izveštaj Evropske komisije. Prema Novoj tabeli Unije inovacija, Srbija je u grupi zemalja skromnog sistema inovacija, sa pokazateljima gorim nego Rumunija, a boljim nego Makedonija, Litvanija, Bugarska, Turska i Letonija. Hrvatska je u grupi umerenih inovatora, tri mesta ispred Srbije. Lista obuhvata 27 članica EU i još sedam zemalja - Hrvatsku, Srbiju, Tursku, Island, Makedoniju, Norvešku i Švajcarsku. Najuspešniji u inovacijama u Evropi su Švajcarska, Švedska, Danska, Finska i Nemačka, koje čine grupu lidera u inovacijama. Iza njih su "sledbenici u inovacijama", gde se nalazi i evropski prosek, i umereni inovatori. Srbija je u najlošijoj grupi.
Srbija je 29. na listi od 34 evropske zemlje po inovacijama i njihovom uticaju na privredu, pokazuje izveštaj Evropske komisije.
Prema Novoj tabeli Unije inovacija, Srbija je u grupi zemalja skromnog sistema inovacija, sa pokazateljima gorim nego Rumunija, a boljim nego Makedonija, Litvanija, Bugarska, Turska i Letonija. Hrvatska je u grupi umerenih inovatora, tri mesta ispred Srbije. Lista obuhvata 27 članica EU i još sedam zemalja - Hrvatsku, Srbiju, Tursku, Island, Makedoniju, Norvešku i Švajcarsku.
Najuspešniji u inovacijama u Evropi su Švajcarska, Švedska, Danska, Finska i Nemačka, koje čine grupu lidera u inovacijama. Iza njih su "sledbenici u inovacijama", gde se nalazi i evropski prosek, i umereni inovatori. Srbija je u najlošijoj grupi.
Srbija ima loše rezultate u pokazateljima koji se mogu smatrati značajnim jer u njima svi lideri imaju dobre rezultate, proističe iz izveštaja.
Po izdvajanjima preduzeća za istraživanje i razvoj, izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda, Srbija je na osam odsto proseka EU.
Po broju zajedničkih objavljenih publikacija privatnog i javnog sektora na milion stanovnika Srbija je na 12 odsto evropskog proseka, a po prihodima iz inostranstva od licenci i patenata na 46 odsto proseka EU.
Izdvajanja preduzeća u Srbiji za istraživanje i razvoj u prethodnih pet godina su u padu, navodi se u izveštaju.
Jake strane Srbije su nivo obrazovanja, kao i otvoreni istraživački sistemi, što podrazumeva međunarodne naučne zajedničke publikacije, citiranje publikacija širom sveta i broj doktoranata koji nisu iz EU.
Kada je reč o obrazovanju, Srbija ima natprosečne rezultate po procentu mladih izmedu 20 i 24 godine koji imaju završeno srednje obrazovanje, dok je po pitanju ljudi izmedu 30 i 34 godina sa visokim obrazovanjem na 59 odsto proseka EU.
U svetu su lideri Sjedinjene Američke Države i Japan. EU zadržava prednost koju ima nad Indijom i Rusijom, ali gubi prednost u odnosu na Brazil i Kinu. EU za SAD i Japanom zaostaje u glavnom po aktivnostima u privatnom sektoru.
Izveštaj je zasnovan na 25 pokazatelja i obuhvata preduslove za istraživanje - radnu snagu, finansije i podršku, otvoreni i atraktivan istraživački sistem, aktivnosti preduzeća - investicije, povezivanje, preduzetništvo, intelektualnu imovinu poput patenata i uticaj na celu privredu.
Inovacije i njihov uticaj na privredu su jedna od glavnih oblasti čiji je razvoj predviden strategijom Evropa 2020.