Spoljni dug Srbije toliko je narastao, da je, u odnosu na vrednost izvoza robe i usluga, već premašena crvena zona koja označava ulazak zemlje u visok nivo zaduženosti. Granica te zone je da je ukupni spoljni dug dvostruko veći od izvoza roba i usluga, a sada je viši za oko 2,4 puta.I odnos spoljnog duga i Bruto domaćeg proizvoda (BDP) ukazuje da je Srbija blizu granice visoke zaduženosti jer se sa kvotom od 77,8 odsto približava crvenoj liniji od 80 odsto koja označava ozbiljnu ugroženost države da finansira obaveze prema inostranstvu.
Spoljni dug Srbije toliko je narastao, da je, u odnosu na vrednost izvoza robe i usluga, već premašena crvena zona koja označava ulazak zemlje u visok nivo zaduženosti, izjavio je danas saradnik Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Saša Đogović.
"Granica te zone je da je ukupni spoljni dug dvostruko veći od izvoza roba i usluga, a sada je viši za oko 2,4 puta", objasnio je on na konferenciji za novinare.
Prema Đogovićevim rečima, i odnos spoljnog duga i Bruto domaćeg proizvoda (BDP) ukazuje da je Srbija blizu granice visoke zaduženosti jer se sa kvotom od 77,8 odsto približava crvenoj liniji od 80 odsto koja označava ozbiljnu ugroženost države da finansira obaveze prema inostranstvu.
"Ovaj poslednji parametar bi svakako premašio tu crvenu liniju da BDP nije veštački naduvan preko pojačanih inflatornih tokova", smatra on.
Đogović je dodao da zbog toga nije ni čudo što i dalje postoje zahtevi za kreditne aranžmane sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) ali da ne očekuje da će do njih doći jer se računa sa prodajom "Telekoma" što bi, kako je rekao, "pokrilo stvari ove i početkom sledeće godine".