Ekonomija - Srbija

Šta donosi Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine

Trebalo bi da dovede do značajnog povećanja izvoza, proširenja investicionih i proizvodnih kapaciteta u našoj zemlji, podizanja konkurentnosti, kao i jačanja sveukupne privredne aktivnosti.

Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize PKS Bojan Stanić ističe da je odmah 60 odsto, od oko 20.000 artikala koji se razmenjuje između dve zemlje, oslobođeno carina.

- To znači da će proizvodi i poluproizvodi koji se uvoze iz ove azijske zemlje biti jeftiniji za naše proizvođače i prerađivače, pre svega u metalskoj i hemijskoj industriji - kaže za "Novosti" Stanić. - Ovo će uticati na dodatnu konkurentsku prednost Srbije na tržištu EU, na koje ide dve trećine našeg izvoza.

S druge strane, kako dodaje, kinesko tržište će postati dostupnije za srpske proizvode i otvara se šansa da se naš izvoz u ovu zemlju poveća, a najveći potencijal za to ima poljoprivredna i prehrambena industrija. Prema njegovim rečima, SST je atraktivan i za strane investitore.

- Multinacionalne kompanije koje već posluju ili planiraju da dođu u Srbiju kako bi iskoristile benefite sporazuma sa Kinom, moraće da uključe dobavljače iz naše zemlje u svoje lance snabdevanja, s obzirom na to da više od 50 odsto proizvoda koji se plasira u Kinu mora da bude domaćeg porekla - ističe Stanić. - To donosi i više posla za naše kompanije i proizvođače i otvaranje novih radnih mesta.

On navodi da će za preostalih oko 30 odsto robe carine biti ukinute u narednih pet do 10 godina, tako što će se godišnje umanjivati od 20 do 10 odsto. Stanić podseća da je 2023. naš izvoz u Kinu bio 1,1 milijardu evra i da je to pre svega bila sirovinska baza, odnosno bakar, čelik, rezana i drvna građa, kao i neki drugi proizvodi. SST, kako dodaje, daje ozbiljne olakšice za srpske izvoznike koji ne dolaze iz tog sektora.

- Najveću šansu da poveća plasman na kinesko tržište ima poljoprivredna i prehrambena industrija, što uključuje žitarice, mlečne proizvode, meso, voće, povrće, prerađevine od voća i povrća - navodi naš sagovornik. - Mi sada imamo mogućnost, jer je tržište otvoreno i bez carine, da izvoz prehrambenih proizvoda, koji je praktično bio simboličan, podignemo.

Međutim, kako dodaje, postavlja se pitanje same konkurentnosti jer su i druge zemlje zainteresovane za to tržište, zbog transportnih troškova i zbog udaljenosti, kao i činjenice da su promenljivi zbog goriva i raspoloživosti kontejnera. On naglašava i da je veoma teško biti konkurentan kineskoj privredi, imajući u vidu da je to svetska fabrika i da se tamo gotovo sve proizvodi. Stanić ističe da ne može sada da kaže koliko će SST uticati na povećanje našeg izvoza, i dodaje da je potrebno vreme da se naša privreda prilagodi za mogućnost plasmana na tako veliko i zahtevno tržište kao što je kinesko.

Sve u rukama privrednika

Direktor Uprave za zaštitu bilja Nebojša Milosavljević nije mogao da proceni koliko bi mogao da se poveća izvoz, ali očekuje da će naši privrednici prepoznati ova širom otvorena vrata na kineskom tržištu i uspeti da nađu pouzdane partnere.

- Sada je sve apsolutno u rukama privrednika, da nađu pouzdane i stabilne partnere koji će moći na pravi način našu robu prezentovati, pozicionirati i da nastave da izvoze što više mogu - ističe Milosavljević.